Evo koje posledice ostavlja prekovremeni rad.
Koliko puta vam se desilo da „zaginete“ na poslu i posle isteka radnog vremena, jer niste stigli da uradite sve što ste planirali? Ili sve što vam je šef rekao da uradite?
Istraživanje sprovedeno prošle godine u Velikoj Britaniji (a kod nas se sigurno radno vreme ne poštuje više nego u drugim zemljama) pokazalo je da se sad prekovremeno radi tri puta više nego 2010. godine. Ali, isto to istraživanje pokazalo je i da je prekovremeni rad prilično neproduktivan, i da je sa stanovišta posla mnogo bolje da se pokupite i odete kući na vreme.
Zašto onda toliko ljudi ostaje duže na poslu? Ili zato što nemaju izbora, i ostaće bez posla ako ne ostanu duže kad im je rečeno, ili zato što se osećaju kao da su „dužni“ da ostanu duže, jer nam je nametnuto takvo poslovno okruženje.
Znate ono, niko vam neće narediti da ostanete, ali ako odete na vreme, to će biti ispraćeno neodobravanjem.
Problem je u tome što ako ostajete duže na poslu možete da očekujete zdravstvene probleme, pre svega one iz oblasti mentalnog zdravlja: prezasićenost, stres, hronični umor, koji posle nekog vremena prerastaju u sindrom sagorevanja na poslu koji je nedavno i Svetska zdravstvena organizacija prepoznala kao bolest, piše britanski „Metro”.
Prekovremeni rad ima smisla kad je neka kriza na poslu, ili imate neki veliki projekat koji je strogo uslovljen rokovima. Ali, to ne bi trebalo da bude princip. Našem mozgu potrebno je neko vreme da se „resetuje“ i „osveži“, i ljudi prosto ne mogu da izdrže da budu mentalno aktivni od jutra do sutra.
Dakle, OK je da zapnete kad je to neophodno, ali… ako imate izbora, a ostajete duže iz nekakvog osećaja odgovornosti ili dužnosti prema poslodavcu… Samo bismo želeli da vas podsetimo da se za to ne deli ordenje.
Izvor: mondo.rs
