Археолошки музеј Ђердапа у Кладову представља сведочанство различитих култура праисторијског, римског и средњовековног периода на подручју Дунава.
Овај музеј основан је с циљем заштите археолошке баштине Дунава у широј регији. Отворен је 1996. године у објекту наменски грађеном за музеј, по чему се издваја међу установама ове врсте у Србији.
Археолошка истраживања, спроведена у две фазе од Великог Градишта до Прахова, открила су бројне локалитете – насеља, утврђења, куле стражаре, путеве и јавне споменике из праисторијске, римске и средњовековне епохе.
„Археолошки музеј Ђердапа отворен је 1996. године, а томе су претходила истраживања од 1964. до 1970. године, када се градила хидроелектрана ’Ђердап 1’. Затим од 1978. до 1990. године, када се градио ’Ђердап 2’. Овај музеј представља сведочанство о присуству човека на овом простору од праисторије до данас. Представљено је око две хиљаде предмета који покривају раздобље од мезолита, преко културе Лепенског Вира, до позног средњег века. Нека новија истраживања показују да је на овим просторима живот постојао и много дубље у прошлости – у палеолиту су пронађени остаци неандерталца. Међутим, највећи део поставке чине предмети који потичу из Римског царства”, истиче Синиша Лекић, кустос Археолошког музеја Ђердапа у Кладову.
Поставка музеја презентује праисторијске, римске, касноримске, рановизантијске и средњовековне налазе у хронолошком распону од преко 10.000 година.
У галеријама је изложено више од 2.500 експоната откривених на више од сто локација.
Изложени предмети приказују достигнућа прошлих култура, предмете из свакодневног живота праисторијских земљорадника, као и њихове обичаје и веровања.
Посетиоци могу видети оруђа, накит, украсе и бројне артефакте, од којих највише потиче из римске епохе. Ту су и предмети из винчанске културе, као и експонати из раног неолита, бронзаног и металног доба, те средњег века. У музеју се налазе и предмети из тврђаве „Дијана”, смештене у близини Кладова.
„Једна статуета која се налази у музеју занимљива је по представи на глави – то је чувена голубачка мушица која је на овим просторима представљала велики проблем за становнике. Она се ројила у тако великом броју да су ти ројеви били дугачки и по шест километара. О њој су чак писали туристички водичи у 19. веку, где се приповедало о легенди по којој је, наводно, Свети Ђорђе убио аждају у близини Голупца, а из њеног тела су се ројиле те мушице. Голубачка мушица нестала је са изградњом хидроелектране ’Ђердап 1’, када се променила брзина тока Дунава. Ту је и статуета са представом бога Меркура, која, вероватно, потиче из времена прве фазе римског присуства на овим просторима. Други значајан предмет је комплетна војничка диплома која се састојала од две бронзане плоче, издата једном војнику у време цара Веспазијана. Издвајају се и бројне бронзане лампе, углавном керамичке израде, од којих је једна у облику шкољке – јединствена у својој врсти. У музеју се чува и предмет од посебног значаја – Митрина икона, откривена у Текији”, додаје Лекић.
У Археолошком музеју могу се видети делови римске војне опреме, натписи поводом изградње јавних објеката, архитектонски елементи луксузних грађевина, представе богова римског пантеона, заветни натписи, мермерни портрети, као и металне, стаклене и керамичке посуде, светиљке и накит.
Изложени су и предмети из периода досељавања нових племена који означавају почетак средњег века.
„О тој рановизантијској обнови сведочи златан новац пронађен на подручју Хајдучке воденице. Након Римског царства, овде су се доселили и други народи који су оставили бројне предмете иза себе”, наводи Лекић.
Једно од најзначајнијих сведочанстава римских грађевинских активности је Табла Трајана – натпис уклесан у стене кањона Доње Клисуре – Казана, видљив само с Дунава. У Археолошком музеју у Кладову налази се реплика приказа изградње Трајановог моста.
„Ова табла је део римских споменика на такозваном римском путу, којем припадају и остаци моста који је Трајан саградио преко Дунава. Трајанов мост био је дрвена конструкција на зиданим стубовима, што је била типична технологија тог времена”, објашњава Лекић.
Посетиоце музеја занимају разноврсни експонати, а сваки од њих носи посебну причу.
„Недавно су нас посетили археолози из Енглеске који су се највише заинтересовали за пољопривредно оруђе из римског периода. Међутим, свака витрина у музеју има своју причу, па посетиоци налазе различита интересовања”, рекао је Лекић.
Поставка Археолошког музеја Ђердапа представља јединствен културни пејзаж Дунава у овој регији, који се током миленијума непрекидно мењао. Изложени предмети од великог су значаја, јер представљају историју овог поднебља дугу више од десет хиљада година.
Овај медијски садржај суфинансиран је од стране Општине Кладово. Ставови изражени у подржаном медијском пројекту, нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
