Српска православна црква и њени верници данас, 7. јануара, прослављају Божић по јулијанском календару, као најрадоснији хришћански празник.
Божић представља дан мира, љубави и светлости. Празник се слави у кругу породице и пријатеља, а на овај дан верници се поздрављају речима: „Мир Божији, Христос се роди”, док се одговара: „Ваистину се роди”.
Поред Српске православне цркве, Божић 7. јануара обележавају и Руска и Грузијска православна црква, Јерусалимска православна патријаршија, као и монаси на Светој Гори. Верници Божић прослављају три дана.
Овај најрадоснији празник обележава се бројним и лепим верским обичајима који се преносе с колена на колено.
Један од најважнијих обичаја јесте долазак положајника, посебне особе која на Божић прва улази у дом. Према народном веровању, положајник доноси срећу и благостање током целе године. Он приноси дарове бадњаку, док га домаћини дарују поклонима. Положајник прилази ватри и гранчицом бадњака џара ватру, изговарајући: „Колико варница, толико парица, колико варница, толико среће и весеља”, набрајајући притом све оно што се жели да се у домаћиновој кући умножи.
Рано ујутру на Божић меси се традиционални хлеб – чесница. У њу се ставља парица за срећу и новац, дрен или део бадњака за здравље, а некада су се у чесницу стављали и кукуруз, пшеница и жито. Чесница се дели свим укућанима и свако треба да поједе по једно парче. Према веровању, онај ко пронађе парицу имаће нарочиту срећу, здравље и новац током целе године. Парица из чеснице ставља се на икону и чува до наредног Божића.
Главни део божићне трпезе је печеница. Према традицији, најчешће је у питању младо прасе, док се у неким крајевима као печеница служи и младо јагње, познато као веселица. Печеница се уноси у кућу на Бадње вече и наслања на источни зид, где остаје до Божића, када се износи на свечану трпезу. Према народном веровању, на божићној трпези не сме бити пернате живине, јер она симболише назадовање и растурање дома, будући да кљуца и баца земљу иза себе. Ручак започиње тако што домаћин исече срце печенице и сваком укућанину даје по једно парче да поједе без хлеба, након чега се ломи божићни хлеб – чесница.
