У Србији и широм света данас се обележава Дан примирја у Првом светском рату, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су утихнула борбена дејства и окончан најразорнији сукоб који је свет до тада познавао. У овом рату, који је однео више од 17 милиона живота, Србија је изгубила готово трећину свог становништва.
Примирје је потписано у раним јутарњим часовима, у 5.20, у железничком вагону у Компјењу, у Француској, а на снагу је ступило у 11.00 часова по средњоевропском времену. Са савезничке стране потписници су били маршал Фердинанд Фош и британски лорд адмирал Рослин Вемис, док су Немачку представљали политичар Матијас Ерцбергер, дипломата Алфред фон Оберндорф, генерал Детлиф фон Винтерфелт и капетан Ернст Ванселов.
Капитулацији Немачке претходио је распад Солунског фронта, који су пробиле српске снаге у септембру 1918. године, што је довело до капитулације Бугарске 29. септембра и абдикације бугарског монарха. Убрзо су уследиле капитулације Турске и Аустроугарске 3. новембра, у тренутку када се двојна монархија већ распадала под теретом унутрашњих немира и побуна.
У Немачкој је крајем октобра избио устанак морнара у луци Вилхелмсхафен, који се убрзо проширио широм земље, довевши до абдикације цара Вилхелма II 9. новембра и његовог одласка у егзил у Холандију. Немачка је, суочена с колапсом на фронтовима, несташицом хране и епидемијом шпанске грознице, понудила примирје председнику САД Вудроу Вилсону, на основу његових „Четрнаест тачака“ заснованих на праву народа на самоопредељење.
Примирје је предвиђало прекид непријатељстава, повлачење немачких трупа источно од Рајне, окупацију Рајнске области од стране савезника, предају оружја, ратне технике и заробљеника. Мировни споразум у Версају потписан је касније, 28. јуна 1919. године, а ступио је на снагу 10. јануара 1920.
Иако је примирје било потписано у рану зору, борбе су настављене до 11.00 часова, када је званично наступио прекид ватре. Тог последњег дана рата страдало је чак 2.738 људи.
Србија је, сразмерно броју становника, поднела најтеже жртве у Првом светском рату. Према подацима делегације Краљевине СХС на Мировној конференцији у Паризу 1919. године, Србија је изгубила 1.247.435 људи, што је износило 28 одсто укупне популације из 1914. године. Од тога су 402.435 били војници, а 845.000 цивили.
Први светски рат започео је нападом Аустроугарске на Србију, након атентата на аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву 28. јуна 1914. године, који је извршио припадник покрета „Млада Босна” Гаврило Принцип. Иако је Србија настојала да дипломатским путем избегне сукоб, Беч је искористио овај догађај као изговор за напад.
Српска војска, иако исцрпљена балканским ратовима, успела је да оствари значајне победе на Церу, Дрини и Колубари, изненадивши и непријатеље и савезнике.
Исход Првог светског рата темељно је изменио карту Европе. Нестале су империје – Аустроугарска, Немачка, Османска и Руска, а настале су нове државе попут Чехословачке, Пољске, Финске, Естоније, Летоније и Литваније. Србија је, победом у рату, испунила своје националне циљеве. Првог децембра 1918. године, у Београду, регент Александар Карађорђевић прогласио је стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у Србији као државни празник од 2012. године.
