Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave uspomenu na Ćirila i Metodija, koji su zaslužni za širenje pismenosti među slovenskim narodima. Danas je i državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture.
Od prošle godine 24. maj se obeležava kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture, koju su utemeljili slovenski prosvetitelji Ćirilo i Metodije, osnivači slovenske književnosti i tvorci prvog slovenskog pisma – glagoljice.
Tradicionalno se proslavlja 24. maja kao sećanje na dan kada su 863. godine, posle svečanosti u čast obnove Carigrada, svetitelji Ćirilo i Metodije krenuli na misionarski put među Slovene u Moravsku. Dan slovenske pismenosti predstavlja veliki, simbolički značajan datum u istoriji slovenskih naroda, pa i srpskog naroda.
Ćirilo i Metodije bili su dva brata, rođena u Solunu, u kući znamenitih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima i tako naučio slovenski jezik.
Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Kirilo. U Carigradu su sastavili slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire veru Hristovu, a umnoćene crkvene knjige davali su sveštenicima koji su nastavili rad na prosvećivanju.
Na Papin poziv stigli su u Rim gde se Ćirilo razboleo i umro 869. godine. Metodije se vratio u Moraviju i nastavio širenje vere među Slovenima sve do smrti 885. godine. Njegovo delo nastavili su njegovi učenici na čelu sa svetim Klimentom i Naumom koji su sastavili pismo ćirilica.
Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao „slovenski apostoli“, koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena.
Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije postavili su temelje slovenske pismenosti. Bilo je to prvo političko osvešćivanje Slovena u istoriji.
Praznici u Srbiji
Državni praznici u Srbiji obeležavaju se kao radni i neradni dani.
Neradni dani: Nova godina, Praznik rada, Dan pobede i Dan primirja u Prvom svetskom ratu, kao i verski praznici Božić i Uskrs.
Radni dani: Dan duhovnosti, Vidovdan, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu i najnoviji, Dan slovenske pismenosti.
