Српска православна црква и верници данас, 18. јануара, обележавају зимски Крстовдан, празник који се слави уочи Богојављења.
Овај дан обележава се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Празник је везан за Богојављење и крштење Исуса Христа, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је крстио Сина Божијег у реци Јордан.
Зимски Крстовдан се увек слави уочи Богојављења и спада у непокретне празнике. У календару Српске православне цркве није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра, као успомена на проналажење Часног крста, на којем је на Голготи разапет Христос.
На овај празник се строго пости, и то први пут после Божића, јер је до тог дана пост био разрешен због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: „Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, без обзира на то који је дан у недељи, строго пости на води. Уколико празник падне у суботу или недељу, пост је разрешен на уље. Овим постом верници се припремају за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У појединим крајевима постоји обичај да се уочи празника крст стави у воду и унесе у цркву. Ако се крст смрзне, верује се да ће година бити родна и здрава, а ако се не смрзне – да ће бити оскудна и болешљива.
Према народном предању, на Крстовдан се „укрштају ветрови“, па се верује да ће онај ветар који тог дана дува најчешће дувати и током године. У Срему је заступљено веровање да се ветрови тог дана крсте, односно дувају један другоме у сусрет, па који надјача.
На Крстовдан се, након литургије, у храмовима обавља чин водоосвећења, док се сутрадан, на Богојављење, вода освећује и ван храма – на рекама и другим отвореним местима.
Крстовданска водица се после водоосвећења дели верницима и, према обичају, чува у домовима ради здравља.
У српском народу постоји веровање да се у поноћ, уочи Богојављења, отвара небо и да се Бог јавља људима. Тада се, уз молитву, изговара жеља.
Према народним обичајима, у неким деловима Србије на Крстовдан је пожељно опрати сав веш и очистити кућу.
У дванаест дана, почев од Божића па закључно са Крстовданом, народ је некада посматрао време како би, по веровању, наслутио каквих ће бити дванаест месеци године која долази.
У појединим крајевима Србије на Крстовдан су се јели остаци бадњеданског пасуља, док су се пихтије спремале за Богојављење, с обзиром на то да је Крстовдан посни дан.
