Српска православна црква и њени верници данас, 23. фебруара, обележавају празник посвећен Светом свештеномученику Харалампију, једном од највећих мученика у историји хришћанства, кога народ назива и „господарем свих болести“.
Епископ из Магнезије и страдалник за веру
Име овог светитеља грчког је порекла и значи „радосна светлост“. Живео је у II веку и био епископ у Магнезији, у области Тесалије. Према предању, пострадао је у 113. години живота, 202. године, у време прогона хришћана за владавине римског цара Септимија Севера.
Када је започео прогон хришћана, Харалампије се није скривао, већ се добровољно предао властима. Римски војници су га ухватили и подвргли тешким мучењима, али је, према предању, све муке поднео са великом духовном снагом, не одричући се Христа. Док су га живог драли, светитељ је рекао: „Хвала вам, браћо, што стружући моје старо тело обнављате дух мој за нови, вечни живот”.
Осудили су га на смрт и извели на губилиште, где је подигао руке ка небу и помолио се Богу за све људе, да им подари телесно здравље, душевно спасење и умножи плодове земаљске. У молитви је изговорио: „Господе, Ти знаш да су људи месо и крв; опрости им грехе и излиј благодат Своју на све”. Према предању, душу је предао Богу пре него што је џелат спустио мач. Сахранила га је царева кћерка Галина, која је, захваљујући њему, прешла у хришћанство.
Исцелитељ и заштитник од болести
Свети Харалампије у народу ужива велико поштовање. Верује се да је имао изузетне исцелитељске моћи и да је својим молитвама доносио оздрављење болеснима и заштиту од пошацти. Због тога је сматран заштитником од куге, болести и других несрећа.
Иако овај празник није обележен као црвено слово у црквеном календару, у многим крајевима Србије поштује се као дан посебне заштите од болести. У појединим породицама обележава се и као крсна слава, док се у храмовима служе литургије у част светитеља.
Народни обичаји и веровања
Бројни обичаји везани су за здравље и исцељење. Према веровању, мајке на овај дан доводе децу у цркву како би се помолиле за њихово здравље. Сматра се и да би свако ко има здравствених тегоба требало тог дана да посети лекара.
У неким крајевима припрема се мед који се освећује у цркви и чува током године као лек и заштита од болести. Верници се моле за здравље породице и избегавају теже физичке послове из поштовања према светитељу.
Народно предање каже и да ће дете коме на празник Светог Харалампија никне или испадне први зуб бити срећно целог живота и да ће над њим бдети овај светитељ. Такође, верује се да на овај дан не би требало псовати, свађати се нити изговарати ружне речи, јер се сматра да то може донети несрећу.
Страдање Светог Харалампија и његова непоколебљива вера и данас представљају симбол истрајности у хришћанству и наде у Божју заштиту.
