Данас се обележава Усековање главе Светог Јована Kрститеља

Усековање главе Светог Јована Крститеља

Православни верници данас обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља. Дан када је Крститељ страдао проводи се у молитви, уздржавању и строгом посту.

Успомену на смрт пророка, претече и крститеља Светог Јована обележавају сви православни хришћани, а Српска православна црква овај празник сврстава и међу славе.

У хришћанском свету се обележава као дан када је освештана црква коју су на гробу Светог Јована Kрститеља подигли цар Kонстантин и царица Јелена.

Овом приликом подсећа се на страдање Светог Јована, коме је, по наређењу израелског цара Ирода Антипа, глава одсечена и на тањиру донесена пред његову пасторку, играчицу Салому.

Свети Јован се назива Kрститељ, јер је крстио Исуса Христа и у њему препознао Сина Божијег.

Свети Јован се сматра последњим великим пророком. Назива се још и Претеча, јер се појавио пре Христа и почео да припрема људе за хришћанство.

Свети Јован је, по предању, пример чврсте и непоколебљиве вере, поштења, одважности и истинољубивости. Био је то и узрок његовог страдања, јер је јавно говорио о неморалу цара Ирода који је живио у греху са својом снахом Иродијадом, мајком Саломе.

Приликом прославе Иродовог рођендана Салома је одиграла свој плес, после којег јој је Ирод понудио да тражи шта год хоће. Она је, на наговор мајке, затражила главу Светог Јована.

Иродијада је захтевала да се свецу одруби глава и покопа одвојено од тела, у страху да Свети Јован не васкрсне.

Свети Јован се слави и 20. јануара (по грегоријанском календару), као знак поштовања према свецу који је крстио Исуса Христа.

У народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, који се посебно поштују. Црква прописује строги пост и уздржавање, народни обичајни календар забрањује и сву црвену храну, јер подсећа на боју проливене Крститељеве крви.

У народу се каже и да је данас добар дан за брање лековитог биља. У многим местима одржавају се вашари.