Srpska pravoslavna crkva i vernici obeležavaju danas Velike (Zimske) zadušnice, kao znak sećanja na sve preminule. Na ovaj dan se posećuju groblja i prislužuju sveće na grobovima najbližih i u hramovima.
Crkva je propisala posebne dane — Zadušnice, i to četiri puta godišnje, kada se posebno moli za pokoj duša preminulih.
Zimske zadušnice su u subotu, pred Mesne poklade, u subotu pred Duhove su Letnje zadušnice, Miholjske su u subotu pred Miholjdan, a Jesenje, Mitrovske zadušnice u subotu pred Mitrovdan.
U crkvama se služi Sveta liturgija i parastos na kojem sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ide se do grobova pokojnika. Na grobovima se prislužuju sveće, a sveštenik obavi kratki obred i okadi grobove.
Na groblje i u crkvu se nosi kuvano žito — koljivo, koje podseća na Hristove reči da „zrno tek kad umre rod donosi, i to ne u zemnom mraku, nego u svetlosti Sunca”. Crno vino, kojim sveštenik preliva žito, označava Božje milosrđe kojim se zalečuju rane greha. Sveća je simbol svetlosti Hristove koja treba da nas podseti na svetlost kojom Hristos obasjava duše preminulih.
