Жири књижевне награде „Живојин Павловић” за најбољи друштвено ангажовани роман у 2025. години донео је одлуку да први лауреат овог признања буде Енес Халиловић за роман „Бекос”, у издању „Лагуне”.
Одлука је донета већином гласова жирија, који су чинили Милош Латиновић (председник), Милена Павловић, Младен Весковић, Власта Младеновић и Вања Чолић. Награда ће бити свечано уручена у Зајечару, 15. априла, на дан рођења Живојина Павловића.
У образложењу жирија истиче се да је фокус романа „Бекос” на три јунака чије исповести откривају и личне судбине и шири друштвени контекст. Први глас припада психијатру Пилорети, који се враћа на Пештерску висораван како би сахранио оца и суочио се са прошлошћу и распадом друштва. Други глас је Лемезов, који кроз разговор са психијатром Мартином открива дубоке тајне балканских криминалних кругова. Трећи глас припада самом Мартину, који говори о емотивној вези и сумњама које га прате.
Жири наглашава да аутор у свом препознатљивом стилу повезује Балкан, Троју и Рим, оживљавајући мотиве из античке књижевности и повезујући их са савременим контекстом. Посебна вредност романа огледа се у његовој фрагментарној структури и преплитању фактографије и књижевне традиције. У троделној композицији, први глас ослања се на „Енеиду”, други на народну прозу, а трећи на грчку митологију.
Простор Пештерске висоравни приказан је као сурово, али аутентично место, у којем се човек огледа у својој најдубљој суштини. Иако роман није социолошка студија, он се заснива на истинитим причама које сведоче о сложености живота.
Сам аутор истиче: „Мислимо да овога никада није било – то је наша грешка. Увек је било и свуда је било, а човек је увек био исти! Много је документарног у овој књизи јер из уста обичног човека излази поезија коју записујем. Зашто бих негде користио машту када је сам живот то надмашио?”
Роман „Бекос” тако се препознаје као достојан настављач прозног рукописа Живојина Павловића, у чијем су стваралаштву живот и стварност били неисцрпан извор приче.
Подсећа се да је Народно позориште Тимочке Крајине „Зоран Радмиловић” установило ову награду пре годину дана, као начин да се Зајечар одужи великом уметнику, који је источну Србију сматрао својим духовним завичајем.
