Selo Vražogrnac nalazi se na osam kilometara od Zaječara i ima nešto više od hiljadu stanovnika.
Stanovništvo je srpsko, delom starosedelačko, a delom doseljeno u XVI i XVII veku sa Kosova i iz Stare Srbije, kao i iz Pirota, Kalne, Babušnice i Crne Trave tokom šezdesetih godina XX veka. Pisani izvori pominju Vražogrnac još u XV veku. U samom centru sela nalazi se hram „Svete Trojice”, izgrađen 1893. godine, u čijem dvorištu se svake godine održava kulturna manifestacija „Vražogrnački točak”.
Čuvar kulturnog identiteta ovog kraja je Kulturno-umetničko društvo „Sloga”, osnovano 1922. godine. Pod rukovodstvom koreografa Nenada Petkovića, „Sloga” se ubraja među najstarije folklorne ansamble u istočnoj Srbiji.
„Sam KUD osnovan je 17. decembra 1922. godine, kao malo pozorište ’Đido’, i to je trajalo do početka Drugog svetskog rata. Kada su se nakon rata ponovo okupili, KUD je dobio naziv ’Sloga’. Kroz KUD je prošlo preko hiljadu članova, bezbroj značajnih ljudi za Vražogrnac, ali su svi ostavili svoj pečat. Kao rukovodilac KUD-a, ovde sam 34 godine. Radim i kao koreograf i igrač, a rezultat su mnogobrojne nagrade i diplome”, ističe Nenad Petković, umetnički rukovodilac KUD-a „Sloga” iz Vražogrnca.
Članovi KUD-a „Sloga” beleže brojne nagrade na domaćim i međunarodnim manifestacijama.
Svi sa ponosom ističu da ih je u svet folklora uvela ljubav prema igri, druženju i putovanjima, ali i želja da očuvaju tradiciju i kulturu svog kraja.
„Počela sam da igram sa šest godina. Volela sam da igram i putujem i zbog toga sam počela. Bitno je na ovaj način očuvati tradiciju u selu, da se deca druže, da što više igraju i da odrastaju zajedno”, kaže Sanela Čolić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počela sam sa devet godina da se bavim folklorom isključivo zbog društva, a kasnije me je privukla i ljubav prema folkloru. Preporučila bih i drugima da se bave folklorom, zbog društva i putovanja”, poručila je Marijana Đurić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Dolazila sam na probe, interesovalo me to – kostimi, nošnje, putovanja… Preporučila bih svima da se bave folklorom, prvenstveno zbog očuvanja kulture i tradicije, a onda i zbog putovanja i druženja. Osvajali smo brojne nagrade i to nam mnogo znači”, rekla je Tijana Čolić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počeo sam da se bavim folklorom sa 13 godina, a krenuo sam zbog druženja i putovanja. Folklor počiva na očuvanju tradicije i to je sama po sebi lepa stvar”, kazao je Petar Čolić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Sa devet godina počeo sam da se bavim folklorom zato što volim, ali i da bih čuvao tradiciju”, rekao je Andrija Ristić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počela sam da se bavim folklorom sa šest godina. U početku mi je izgledalo zanimljivo, a kasnije sam zavolela. Svima bih preporučila da se bave ovim, jer se mnogo putuje, a i stiču se nova prijateljstva”, rekla je Aleksandra Colović, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Osvajao sam do sada nagrade za najboljeg kolovođu. Folklorom sam počeo da se bavim sa devet godina”, kazao je Dimitrije Đurić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počela sam da se bavim folklorom da bih upoznala nove drugare i da očuvam tradiciju sela”, kaže Petra Jovanović, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počeo sam da se bavim folklorom sa šest godina, jer volim igru, tradiciju i druženje. Najviše volim igre iz okoline Negotina. Svima bih preporučio folklor zbog prijateljstva i zato što se tu svi osećamo kao jedna porodica”, kazao je Nemanja Jović, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Sa devet godina sam počela da igram, zbog drugara i putovanja”, kaže Tijana Jeremić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Počeo sam kao mali da igram folklor, sa šest godina. Sve mi je bilo zanimljivo i mnogo mi se sviđa”, rekao je Mateja Krančić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„U ovom KUD-u počela sam pre tri godine da igram. Značajno je da se prvenstveno družimo i da održimo tradiciju”, kaže Marina Tomić, KUD „Sloga” Vražogrnac.
„Vražogrnački točak” predstavlja jednu od najznačajnijih manifestacija i svake godine okupi stotinak učesnika. Ova manifestacija već 40 godina neguje tradicionalne vrednosti i od velikog je značaja za meštane Vražogrnca.
„Cilj je i kroz sam naziv ‘točak’ da se svi Vražogrnčani vrate u svoj zavičaj za vreme ove dvodnevne manifestacije. Ideja je potekla od pokojnog Andrije Pešića Đergovića, koji je želeo da sve Vražogrnčane, rasute po belom svetu i stalno na točkovima, vrati u ovaj kraj”, rekao je Nenad Petković, umetnički rukovodilac KUD-a „Sloga” Vražogrnac.
„Manifestacija je značajna pre svega za meštane, ali i za očuvanje kulture i tradicije”, poručio je Slobodan Ilić, predsednik MZ Vražogrnac.
Pored folklora, na manifestaciji posetioci mogu da probaju i tradicionalna jela ovog kraja i da uživaju u izložbi raznih rukotvorina.
„Predstavili smo kako je izgledao svadbeni ručak pre sto godina. Hrana nam je bazirana na što više povrća. Imamo sir i papriku, čorbe, svadbarski kupus”, kazala je Svetlana Stanojević, Udruženje „Ruj” iz Rujišta.
„Spremili smo tradicionalna jela – pogače, kolače, posan pasulj… a imamo i ručne radove”, rekla je Zorica Simonović, izlagač iz Zaječara.
Članovi Kulturno-umetničkog društva „Sloga” nastaviće i u budućnosti da rade na očuvanju tradicionalnog bogatstva i kulture ovog sela.
Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane Grada Zaječara. Stavovi izraženi u podržanom medijskom projektu, nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
