У оквиру програма обележавања 2. фебруара – Дана позоришта, у згради некадашњег Меморијала „Никола Пашић” у Зајечару, свечано је отворен Позоришни музеј, са циљем да се на једном месту саберу све успомене из безмало осам деценија постојања театра у Зајечару.
„Наиме, Зајечар је једини град на истоку Србије који има професионални театар, који је пре 76 година, 2. фебруара, отворио врата публици извођењем премијере представе ’Жита цветају’ Јурија Мокрова. Од тада до данас изведено је близу 450 премијера представа, а кроз зајечарско позориште прошли су бројни глумци, редитељи и други културни ствараоци. Све те деценије постојања обележиле су многобројне награде, фестивали, гостовања, што је право богатство за Позоришни музеј”, истакао је на свечаности отварања музеја Владимир Ђуричић, директор зајечарског театра.
Позоришни музеј отворио је др Мирослав Радоњић, директор Стеријиног позорја, који је нагласио да Зајечар са својим институцијама, манифестацијама и људима који раде у области културе одавно заслужује да буде престоница културе Србије.
„Ово је једна галерија позоришних сећања. Важно је напоменути да ви у једном малом граду имате простор који је по габаритима, а надам се ускоро и по збиркам већи од позоришних музеја Војводине и Србије заједно”, казао је Радоњић.
Глумац Милан Цаци Михаиловић, колега и пријатељ Зорана Радмиловића, нагласио је да Радмиловићев град добија још једна кутак у коме ће добро позната, однегована зајечарска публика наћи уточиште.
„Данас у земљи са много проблема сматрам херојским делом овај догађај. Зато не кријем дивљење према господину Владимиру Ђуричићу и његовој непресушној енергији да остварује немогуће”, рекао је Михаиловић.
Пријатељ зајечарског театра, драматург и редитељ Жељко Хубач, као представник Народног позоришта из Београда пренео је поздраве и подршку управника Светислава Гонцића и Драгана Стевовића, директора позоришног музеја Националног театра, који нуде сву помоћ и сарадњу зајечарском музеју.
„Желео бих да сви ви у Зајечару подржите ову вансеријску идеју и да схватите да је ово тек почетак једног битног посла, а то је почетак памћења, јер наша је дужност да театарску уметност на неки начин сачувамо од заборава, а мислим да је ово најбољи начин”, поручио је Хубач.
Професор Ненад Новаковић, саветник за културу председника Републике Српске Милорада Додика, истакао је историјску важност позоришног музеја:
„Кад неко буде радио монографију позоришта и културе овог краја никако неће моћи прескочити 2. фебруар 2023. године. Он ће бити сигурно једна од стожерних тачака било каквог писања о култури”.
Миодраг Томић, кустос Народног музеја у Београду и син чувеног глумца Миће Томића је рекао да музејски простори постају део сценографије, а кроз глумачки израз и сценски приказ можемо да се упознамо са историјским чињеницама на другачији начин.
Аутор прве поставке Позоришног музеја зајечарског театра је Сузана Антић, кустос Народног музеја у Зајечару, са својим сарадницима. Куриозитет је што је поред Националног театра у Београду, зајечарско позориште једино које има сопствени музеј, а осим експоната из фундуса Позоришта и бројних фотографија изложени су и дарови познатих глумаца: Милана Цација Михаиловића, Татјане Бељакове, чувене Георгине из Радована III, Јелице Сретеновић, Светлане Бојковић, а очекују се и поклони Тање Бошковић, Ирфана Менсура и других пријатеља и сарадника позоришта.
У другом делу зграде налази се Галерија позоришта и центра за културу. Биће то још једно жариште културе у Зајечару, где ће се организовати изложбе слика, ликовне колоније, књижевне вечери, и други догађаји из културе.
