U okviru programa obeležavanja 2. februara – Dana pozorišta, u zgradi nekadašnjeg Memorijala „Nikola Pašić” u Zaječaru, svečano je otvoren Pozorišni muzej, sa ciljem da se na jednom mestu saberu sve uspomene iz bezmalo osam decenija postojanja teatra u Zaječaru.
„Naime, Zaječar je jedini grad na istoku Srbije koji ima profesionalni teatar, koji je pre 76 godina, 2. februara, otvorio vrata publici izvođenjem premijere predstave ’Žita cvetaju’ Jurija Mokrova. Od tada do danas izvedeno je blizu 450 premijera predstava, a kroz zaječarsko pozorište prošli su brojni glumci, reditelji i drugi kulturni stvaraoci. Sve te decenije postojanja obeležile su mnogobrojne nagrade, festivali, gostovanja, što je pravo bogatstvo za Pozorišni muzej”, istakao je na svečanosti otvaranja muzeja Vladimir Đuričić, direktor zaječarskog teatra.
Pozorišni muzej otvorio je dr Miroslav Radonjić, direktor Sterijinog pozorja, koji je naglasio da Zaječar sa svojim institucijama, manifestacijama i ljudima koji rade u oblasti kulture odavno zaslužuje da bude prestonica kulture Srbije.
„Ovo je jedna galerija pozorišnih sećanja. Važno je napomenuti da vi u jednom malom gradu imate prostor koji je po gabaritima, a nadam se uskoro i po zbirkam veći od pozorišnih muzeja Vojvodine i Srbije zajedno”, kazao je Radonjić.
Glumac Milan Caci Mihailović, kolega i prijatelj Zorana Radmilovića, naglasio je da Radmilovićev grad dobija još jedna kutak u kome će dobro poznata, odnegovana zaječarska publika naći utočište.
„Danas u zemlji sa mnogo problema smatram herojskim delom ovaj događaj. Zato ne krijem divljenje prema gospodinu Vladimiru Đuričiću i njegovoj nepresušnoj energiji da ostvaruje nemoguće”, rekao je Mihailović.
Prijatelj zaječarskog teatra, dramaturg i reditelj Željko Hubač, kao predstavnik Narodnog pozorišta iz Beograda preneo je pozdrave i podršku upravnika Svetislava Goncića i Dragana Stevovića, direktora pozorišnog muzeja Nacionalnog teatra, koji nude svu pomoć i saradnju zaječarskom muzeju.
„Želeo bih da svi vi u Zaječaru podržite ovu vanserijsku ideju i da shvatite da je ovo tek početak jednog bitnog posla, a to je početak pamćenja, jer naša je dužnost da teatarsku umetnost na neki način sačuvamo od zaborava, a mislim da je ovo najbolji način”, poručio je Hubač.
Profesor Nenad Novaković, savetnik za kulturu predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, istakao je istorijsku važnost pozorišnog muzeja:
„Kad neko bude radio monografiju pozorišta i kulture ovog kraja nikako neće moći preskočiti 2. februar 2023. godine. On će biti sigurno jedna od stožernih tačaka bilo kakvog pisanja o kulturi”.
Miodrag Tomić, kustos Narodnog muzeja u Beogradu i sin čuvenog glumca Miće Tomića je rekao da muzejski prostori postaju deo scenografije, a kroz glumački izraz i scenski prikaz možemo da se upoznamo sa istorijskim činjenicama na drugačiji način.
Autor prve postavke Pozorišnog muzeja zaječarskog teatra je Suzana Antić, kustos Narodnog muzeja u Zaječaru, sa svojim saradnicima. Kuriozitet je što je pored Nacionalnog teatra u Beogradu, zaječarsko pozorište jedino koje ima sopstveni muzej, a osim eksponata iz fundusa Pozorišta i brojnih fotografija izloženi su i darovi poznatih glumaca: Milana Cacija Mihailovića, Tatjane Beljakove, čuvene Georgine iz Radovana III, Jelice Sretenović, Svetlane Bojković, a očekuju se i pokloni Tanje Bošković, Irfana Mensura i drugih prijatelja i saradnika pozorišta.
U drugom delu zgrade nalazi se Galerija pozorišta i centra za kulturu. Biće to još jedno žarište kulture u Zaječaru, gde će se organizovati izložbe slika, likovne kolonije, književne večeri, i drugi događaji iz kulture.
