Ходате ли брзо или споро? Ево шта то говори о вашем здрављу!
Људи који ходају спорије брже старе, а то значи и да имају више здравствених проблема. То посебно важи за оне који су прешли 45. годину…
Ново истраживање је показало да брзина ходања после 45. године живота може да буде индикатор физичког и неуролошког старења. Неке претходне студије су већ доказале да постоји веза између брзине хода и здравља, а нова студија је анализирала старије од 45 година како би детаљније утврдила шта брзина хода открива о старењу.
„Брзина којом ходају средовечни људи нам говори колико су њихово тело и мозак временом остарили”, каже водећи аутор студије Лајн Џи Хартман Расмусен.
У студији су анализирани подаци прикупљани 40 година од 1.000 Новозеланђана рођених између 1972. и 1973. године. Од треће године живота они су пролазили разна испитивања, од тестова интелигенције, до оних којима су утврђиване њихове језичке и моторне способности… Након тога је њихово здравље проверавано сваких пар година, а рађени су и интервјуи са њима.
Када су напунили 45 година, научници су измерили брзину којом учесници ходају, али су проверили и 19 различитих маркера који показују колико је тело остарило, као и лице и мозак.
Анализирајући податке, научници су упоредили оне који ходају најспорије – прелазе 1,1 метар у секунди – са онима који ходају најбрже – прелазе 1,7 метара у секунди.
Резултати су открили три ствари. Прво, да они који спорије ходају имају лошије физичке функције, друго, да се спорији ход може повезати са убрзаним старењем и треће, да постоји веза између споријег хода и лошијих когнитивних функција. Они који ходају брже имају виши IQ, као и нижи ризик од деменције.
Веза између интелигенције и брзине хода је чак и јача – учесници који су имали лошије когнитивне функције у узрасту од три године спорије ходају у четрдесетим годинама.
„Ходање делује као тако једноставна ствар, али заправо захтева функционисање многих органа истовремено – кости, срце, плућа, мишићи, вид, нервни систем… Одржавање здравља плућа, мозга, срца и тако даље, може да вам побољша физичко и когнитивно здравље, а као последицу тога и да убрза ход”, закључује Расмусен.
Извор: mondo.rs