Народни музеј у Зајечару обележава 75 година постојања, подсећајући на дугу традицију очувања културног и историјског наслеђа источне Србије.
Музеј је основан 27. марта 1951. године као Градски музеј, одлуком Градског народног одбора општине Зајечар. Током деценија развоја израстао је у установу комплексног типа, са одељењима за нематеријално културно наслеђе, документацију и конзервацију, као и археологију, историју, историју уметности и етнологију, које чине сталну поставку.
Данашњи назив Народни музеј установљен је 1961. године. Зграда у којој се музеј налази изграђена је 1927. године за потребе војне установе за пројектовање путева. Са укупном површином од 750 квадратних метара, простор није у потпуности прилагођен савременим потребама музејске делатности, како у погледу изложбеног простора, тако и услова за депоновање и рад запослених.
У саставу музеја функционишу и значајни објекти културне баштине: Радул-бегов конак, као део етнолошке поставке и галеријског простора, Турска воденица, као и археолошко налазиште Феликс Ромулијана, један од најзначајнијих споменика римске културе у Европи.
Музејски фонд броји око 15.000 предмета, међу којима се издвајају експонати од изузетног значаја за светско културно наслеђе, попут мозаика, скулптура и архитектонских украса царске палате Феликс Ромулијана.
За свој рад, Народни музеј у Зајечару добио је бројна признања, а 2012. године проглашен је најбољим музејем у Србији, према оцени националног комитета „ICOM”.
