Стиховима Ршума, Цација и Радмиловића, као и филмом „Глумчина“ обележена деведесетогодишњица рођења Зорана Радмиловића, у Зајечару.
Пригодним програмом у Позоришном музеју у Зајечару обележено је 90 година од рођења Зорана Радмиловића, у присуству великог броја поштовалаца и обожаваоца великог српског глумца који је својим јединственим даром обележио другу половину 20. века и оставио неизбрисив траг у историји српског театра и кинематографије.
Глумац зајечарског театра Бранислав Мијатовић говорио је стихове Љубивоја Ршумовића и Милана Цација Михаиловића посвећене Зорану, као и Радмиловићеву песму „Поноћ“, а о Радмиловићевом лику и делу говорила је историчарка уметности Марија Симоновић.
Након тога емитован је документарни филм „Глумчина“, рађен у копродукцији Народног позоришта Тимочке Крајине-Центра за културу „Зоран Радмиловић“ и „Citi продукције“ из Ниша. Сарадник на сценарију је Милан Цаци Михаиловић, а редитељ филма је Владимир Ристић.
У филму учествују: Милан Цаци Михаиловић, Селена Вицковић, Душан Ковачевић, Мира Бањац, Владимир Ђуричић, Братислав Ђорђевић, Сека Саблић, Милош Вешовић, Здравко Шотра, Горан Марковић, Светлана Бојковић, Аљоша Вучковић, Горан Султановић, Новица Никић, Милица Краљ и Љуба Милуновић.
Документарни филм о Зорану Радмиловићу „Глумчина“ емитован је и на више телевизија: Б92, на Филм клубу и на Босанско-херцеговачкој телевизији FACE.
Зоран Радмиловић је рођен у Зајечару 11. маја 1933. Завршио је зајечарску гимназију и био је члан драмске секције коју је водио Милан Срдоч. На Академији за позориште, филм, радио и телевизију дипломирао је 1963. године. Од 1962. до 1968. године Зоран је био члан Београдског драмског позоришта, а 1968. године је постао стални члан Атељеа 212 и у њему је наступао до смрти.
Добитник је Октобарске награде града Београда и глумачког признања „Добричин прстен“.
Своју последњу, 299. представу „Радован III” одиграо је 9. јуна 1985. године уз велике болове, али опет уз његову велику жељу представа је одржана до краја. Преминуо је 21. јула 1985. године у 53. години живота. Кремиран је, а његова урна се налази у Алеји заслужних грађана на Новом Гробљу у Београду.
Када је донета одлука да се у Зајечару организује позоришни фестивал који носи његово име исправљена је неправда према још једном Зајечарцу према коме се његов град дуго није односио како треба. Награду за најбоље глумачко остварење „Зоран Радмиловић“, веома омиљену и цењену међу глумцима, до сада су добили: Милан Гутовић, Лазар Ристовски, Жарко Лаушевић, Аница Добра, Лидија Стевановић, Драган Мићановић, Горан Шушљак, Растко Лупуловић, Бранимир Поповић, Сергеј Трифуновић, Анита Манчић, Небојша Дугалић, Небојша Глоговац, Владимир Курчубић, Бојан Димитријевић, Миодраг Пејаковић, Ненад Јездић, Ирфан Менсур, Павле Пекић, Игор Ђорђевић, Петар Краљ, Бранимир Брстина, Светлана Бојковић, Борко Перић, Раде Шербеџија, Борис Исаковић, Наташа Нинковић, Вања Ејдус и други.
Такође, улица у којој се налази Радмиловићева родна кућа добила је његово име, као и зајечарско позориште, а пре 15 година у близини позоришта, код градске библиотеке, подигнут му је доличан споменик.
