U periodu od 10. januara do Bogojavljenja, odnosno 19. januara, prema verovanju, traju „Nekršteni dani“.
Ovo je period godine kada Isus Hrist još uvek nije bio kršten, pa se veruje da je u ovo doba zemlja otvorena i da mrtvi izlaze, a zajedno sa njima i đavoli i razni drugi demoni.
Ove nečastive sile vladaju od trenutka kada se smrkne pa sve dok ne zapevaju prvi petlovi.
Prema verovanju, u ovom periodu preko noći nikako ne treba izlaziti iz kuće, a onaj ko se usudi da putuje nakon zalaska sunca neće dobro proći. Međutim, ako neko baš mora da izlazi trebalo bi da sa sobom nosi beli luk, krst ili neki oštar metalni predmet.
U nekim krajevima Srbije pazi se da u „Nekrštene dane“ žene nikako ne predu, ne tkaju i ne peru. Napolju se ne ostavlja ništa belo, a naročito se ne ostavlja dečja odeća, kako zle sile ne bi naškodile deci.
Prema predanju, negde se krije i svetlost iz kuća tako što se na prozore stavljaju zavese ili spuštaju roletne. Noću se ne pije voda zbog demona koji se uvlače u kućne posude i tu vrebaju neoprezne.
Prema verovanju, „Nekršteni dani“ nisu dobro vreme za rađanje. Veruje se da će dete koje dođe na svet između Božića i Bogojavljanja biti bolešljivo i nesrećno, a deca rođena u „Nekrštene dane“ moraju svake godine u tom periodu da sa sobom nose posebnu košulju, tkanu na kaminu.
Nekada su po selima i gradovima u Srbiji na sve strane išle maskirne povorke koje su predstavljale duhove, čudovišta i mrtve pretke. Ovi koledari su se kretali od kuće do kuće i tražili priloge: slaninu, jaja, meso, brašno, mleko, rakiju i vino. Nakon skupljanja ovih ponuda čitave porodice bi se okupljale oko trpeze i uživale u hrani i piću. Prema običajima, postoji verovanje da će muzika i smeh oterati nečastive sile.
„Nekršteni dani“ uvek su mrsni, a ne posti se čak ni sredom ni petkom. Samo se za Krstovdan posti, a on pada neposredno uoči Bogojavljanja.
