Polaganjem venaca na spomenik Hajduk Veljku u Zaječaru, obeležen je 15. februar — Dan državnosti Republike Srbije.
„Praznovanje Sretenja je treba da podseti na ceo period od februara 1804. do februara 1835. koji svetska nauka priznaje kao srpsku revoluciju. Sretenjski ustav u Srbiji je slobodoumnošću šokirao tursku, austrijsku i rusku imperiju koje su jednoglasno zahtevale da ovaj akt hitno bude ukunut. Ovaj Ustav ostao je simbol srpskog prkosa i slobodarstva, zahvaljujući kom smo dobili državu”, podsetio je Dragan Mitrović, predstavnik SUBNOR-a.
„Položili smo vence na spomenik Hajduk Veljku, koji je i sam simbol svih onih koji su dali svoj doprinos u formiranju naše države. U ime predstavnika Grada Zaječara čestitam svim građanima Dan državnosti”, istakla je Elena Petrović, pomoćnik gradonačelnika Zaječara.
Na spomenik Hajduk Veljku u Zaječaru vence su položili delegacija Grada Zaječara, predstavnici delegacije Komande za razvoj Timočke brigade – garnizona Zaječar, delegacije SUBNOR-a, Potomaka ratnika 1912–1920, Ratnih vojnih invalida, Organizacije rezervnih vojnih starešina i Udruženje vojnih penzionera.
Ustav Knjaževstva Srbije je prvi ustav kneževine Srbije donet u Kragujevcu 1835. godine, koji nije formalno nikada priznat. Poznat je kao Sretenjski ustav zato što je izglasan na skupštini koja je započeta na hrišćanski praznik Sretenje Gospodnje. Tvorac ustava je bio Dimitrije Davidović, knjažev sekretar. Sretenjski ustav je bio na snazi samo dve nedelje, pošto su protiv njega bili Osmansko carstvo, Rusija i Austrija, kao i knez Miloš Obrenović.
Kao državni praznik proglašen je odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan se praznuje 15. i 16. februara. Srpska pravoslavna crkva 15. februara slavi Sretenje.
