U okviru ciklusa „Velikani srpske kulture”, danas je u Pozorišnom muzeju u Zaječaru predstavljen portret poznatog reditelja, upravnika i kulturnog poslenika Nebojše Bradića.
Bradić je tokom svoje bogate karijere radio kao umetnički direktor, upravnik i reditelj u brojnim srpskim pozorištima, među kojima su Kruševačko pozorište, „Atelje 212”, Narodno pozorište u Beogradu, Beogradsko dramsko pozorište i Knjaževsko-srpski teatar. Od 2008. do 2011. godine obavljao je funkciju ministra kulture Republike Srbije.
Kao reditelj, potpisao je više od stotinu predstava u Srbiji i državama bivše Jugoslavije, kao i u Grčkoj i Bugarskoj. Posebno se posvećivao domaćoj drami i dramatizaciji, a u svom opusu ima i opere, mjuzikle i balete. Osnivač je festivala „Beogradski festival igre”, „Dunavfest” i „Antikafest”, a autor je knjiga „Put do pozorišta” i „Ptica na gozbi”.
O dugogodišnjoj saradnji sa rediteljem govorio je glumac Pavle Pekić, koji je istakao: „Nebojša je uvek insistirao da se uroni u ono što se stvara, da se osvesti misao i biće onoga koga tumačiš, i najvažnije, da svoj posao mi glumci radimo sa punom svešću i odgovornošću prema profesiji”.
Branislav Nedić, direktor Kruševačkog teatra, podsetio je na tridesetogodišnju saradnju sa Nebojšom Bradićem, ističući da je reditelj tokom svog rada pružao jednake mogućnosti svim saradnicima – kako onima koji rade na tekstu, tako i onima koji stvaraju na sceni. Posebno je istakao njihov zajednički rad na dramatizaciji romana „Koreni” Dobrice Ćosića.
Žaklina Nikolić, direktorka biblioteke i Centra za kulturu u Kladovu, podelila je svoje utiske o saradnji sa rediteljem: „Pratila sam profesionalni Bradićev rad, njegove izbore predstava i režiju, i trudila sam se da sve te predstave vidi i publika u Kladovu”.
Teatrolog Aleksandar Milosavljević ocenio je da Bradić, čak i kada nije autor dramatizacije, svojom režijom postavlja dramaturgu jasne i precizne zadatke koji usmeravaju proces stvaranja predstave. Prema njegovim rečima, reditelj ponekad deluje autoritativno, ali glumci uprkos tome ne stiču utisak da su lišeni stvaralačke slobode.
Vladimir Đuričić, direktor Zaječarskog teatra, zahvalio je Nebojši Bradiću na dugogodišnjoj saradnji i uručio mu Plaketu za izuzetan doprinos kulturi Srbije i statuetu „Zoran Radmilović”.
Bradić je sa zaječarskim pozorištem sarađivao još kao student, kada je režirao predstavu „Ljubavnik”. Ovogodišnje „Zoranove dane” otvorio je komadom „Galerije”, po tekstu Miloša Latinovića, dok se njegova predstava „Ućutkivanje Sokrata” nalazi u zvaničnom programu festivala.
