Pravoslavna crkva i vernici 17. decembra praznuju hrišćansku mučenicu i svetiteljku Svetu Varvaru, poznatu i kao svetu Barbaru.
Smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara…
U pravoslavnom kalendaru nije crveno slovo, ali je u narodu dan Svete Varvare poštovan i proslavlja ga mali broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
Sveta Varvara živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimilijana. Otac joj je bio po imenu Dioskor. Bio je mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Zbog toga su je stavili na muke, mučili su je, a na kraju su je svukli golu i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna – jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama. Na ikoni se Sveta Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice. Njene čudotvorne mošti danas se nalaze u Kijevu.
Svakog 17. decembra kuva se tradicionalna “varica”, seje božićna pšenica i poštuju se određeni običaji.
Prema običaju na ovaj dan u plitke tanjiriće ili saksije seje se žito koje će da ozeleni do Božića. Ako je žito bujno, godina će biti rodna i dobra. Takođe, obavezno se na ovaj praznik kuva žito za ručak ili za desert.
Uoči Svete Varvare ostavi se žito uveče da uvri pored vatre u loncu, pa se na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, veruje se da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Kuvano žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a posoljeno žito se daje stoci.
U nekim krajevima Srbije običaj je i da se na današnji dan potope zrna pšenice u vodu da proklijaju pa se na Božić iznesu da se vidi koliko je porasla pšenica.
Od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko sanja onda o tome ne govori nikom, niti se snovi tumače. U Srbiji se verovalo da ko sanja i dira garave sudove, te zime će mu vuci stoku napadati.
Priprema varice:
Količina pšenice i ostalih sastojaka je po sopstvenoj želji. Preporučuje se mera od pola kilograma pšenice, 250 grama kukuruza, 250 grama oraha i 6 kašika meda.
Pšenicu i kukuruz naliti vodom, za 2 cm da pređe preko materijala i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati oko 2 i po sata, dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju. Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.
