Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Duhovski utorak, koji pripada nizu praznika vezanih za Svetu Trojicu, koji počinju na dan kada je Duh Gospodnji sišao na apostole. Za ovaj praznik vezani su i brojni običaji.
Danas je treći dan jednog od najvećih praznika u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Sveta Trojica ili Duhovi, koji se obeležava 50. dan posle Uskrsa i deseti dan posle Spasovdana. Duhovski utorak obeležen je crvenim slovom u kalendaru.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije, te oni koji obilaze manastire traže oprost grehova ili lek za bolest.
Kao i prethodnih dana pod u hramovima na Duhovski utorak se pokriva travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.
Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga, pak, preuzeli od Jevreja, koji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.
Verovanje kaže da se na Duhovski utorak ne valja peti po drveću da se ne bi duhovi uznemirili.
Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
U nekim delovima Srbije običaj je da bi se čovek zaštitio od nesreće u džepu treba da nosi čen belog luka ili pelina, a drveće se ritualno kiti darovima: sapunima, šarenim peškirima, flašicama parfema, ruževima za usne…
