Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici slave 14. maja Svetog proroka Jeremiju.
Sveti prorok Jeremija hrišćanski je svetitelj i prorok rođen šest vekova pre Isusa. Sveti prorok Jeremija već je u petnaestoj godini počeo da proriče i zbog toga je vrlo često bio u nemilosti vlasti, čak proganjan i zatvaran. Zbog svojih proročanstava navukao je gnev velikaša, ali i poštovanje onih koji su u njega verovali.
U nekim krajevima Srbije su se održali običaji i narodna verovanja o kojima se i danas vodi računa.
Veruje se da je Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica, zbog toga je običaj da se na ovaj dan razgone ovi gmizavci da ne bi preko leta dosađivali. Prema običajima, neko iz kuće treba da porani, uzme tiganj i lupajući u njega nekoliko puta ponovi:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela“.
Dok god se čuje lupanje i pesma, zmije neće smeti da se približe.
Prema verovanju, na ovaj dan se ne otvaraju britve i ne radi se ništa iglom i koncem. Ko bi na ovaj dan otvorio britvu na toga bi preko cele godine trčale zmije. Ponegde se veruje da se na ovaj praznik ne valja ni češljati da se ne bi izazivali ovi opasni gmizavci.
Treba pripaziti da se nekom ne vuče pertla ili konac od odeće po podu, kako se za njim ne bi vukle ni zmije.
Prema legendi i Aleksandar Veliki posetio je grob proroka Jeremije i njegovo telo tada je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.
