Srpska pravoslavna crkva i vernici slave Blagovesti. Na ovaj dan Arhangel Gavrilo Bogorodici je javio blagu vest da će roditi Sina Božjeg.
Spada u red Bogorodičnih praznika i slavi se 25. marta po starom, odnosno 7. aprila po novom kalendaru, devet meseci pre Božića – Hristovog rođenja.
Arhangel Gavrilo rekao je Devici Mariji da je odabrana od Boga da rodi sina Božjeg, Isusa Hrista, Mesiju i Spasitelja sveta i čoveka.
„Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom, blagoslovena si ti među ženama”, kazao je Arhangel Gavrilo.
Blagovesti se smatraju velikim i radosnim praznikom. Sa ovim događajem, otpočela je istorija spasenja ljudskog roda i obnovljenja stvari.
Na Blagovesti se ustaje rano, pa čak i u ponoć, ili barem u praskozorje, a dan počinje devojačkom pesmom.
Prema verovanju, danas ni ptice u šumi ne svijaju gnezda.
Praznuju ga najviše žene, zbog poroda, posebno nerotkinje mole se Svetoj Bogorodici. One koje žele porod odlaze u crkve i manastire gde su ikone posvećene Blagovestima i mole se Bogorodici.
Po narodnom verovanju dok ovaj dan ne prođe, ljudi se još boje zime. Blagovesti su, uz Cveti, jedina dva dana kada je dozvoljeno jesti ribu tokom Vaskršnjeg posta.
Smatra se da od Blagovesti počinje setva žita, a srećan je i za kalemljene voća.
Na današnji dan pa sve do Velikog Petka dobro je započeti neki veći posao (izgradnja, početak posla, učenje), kao i donošenje većih i važnijih životnih odluka.
Devojke bi uoči ovoga dana nakupile suvih grančica i drva, od kojih se palila velika vatra, obično na nekom brdu ili seoskom raskršću. Uz vatru se veselilo i muško i žensko, a ponegde, uz mlade, i stariji. Bilo je uobičajeno da se vatra na ranilu ili bukari preskače. Vladalo je verovanje da će, ko preskoči ovu vatru, biti zaštićen od ujeda zmije.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci iz zimskog sna, na Blagovesti se nisu spominjale zmije. Uoči Blagovesti, deca su lupala mašicama o gvozdene predmete obilazeći oko kuće, staje i tora i vikala:„Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!”
Verovalo se i da se na Blagovesti žene ne češljaju, kao i da ne valja na taj dan praviti nove opanke odnosno kupovati novu obuću.
Ako je nebo na ovaj praznik vedro – biće godina rodna, a ljudi zdravi. Takođe, i jesen će biti pozna.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi Svetog arhangela Gavrila, koji je zadužen za radosne vesti.
