У години обележавања јубилеја, 150 година од рођења једног од најзначајнијих српских писаца Борисава Боре Станковића, у Позоришном музеју у Зајечару приређен је програм „Слађе је сневати неголи збиљу гледати”.
Глумци Марија Никитовић и Јован Вељковић приближили су публици Станковићеву прозу говорећи одломке из дела „Нечиста крв”, „Коштана” и „Ташана”, а део програма изведен је и на тимочко-призренском дијалекту.
Своју најпознатију драму „Коштана” Станковић је написао управо на том дијалекту, са свега 24 године, а дело је објављено почетком прошлог века.
Надахнут осећањем фатализма и источњачком чулношћу, Станковић је створио приповетке, романе и драмска дела проткана чежњом, страшћу и љубављу, верно осликавајући јужњачки дух родног Врања.
У његовом стваралаштву посебно место заузимају женски ликови, особени, упечатљиви и темпераментни. Реч је о женама које живе затворено и без права да искажу своја осећања, али које писац не приказује као слабе, већ као морално снажне личности.
„Коштана” је његово најпознатије драмско дело, једно од најизвођенијих у позориштима, као и комад који је привукао велики број гледалаца у Србији и региону.
У Станковићевим делима присутни су и аутобиографски мотиви, па се у Миткетовом и Хаџи-Томином дерту и жалу препознаје и део Бориног личног, јужњачког осећања света.
