Колумна„Сигурне стазе”: Шта се очекује од нове Националне стратегије безбедности саобраћаја на...

„Сигурне стазе”: Шта се очекује од нове Националне стратегије безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије?

„Сигурне стазе”: Шта се очекује од нове Националне стратегије безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије?

На конференцији „Безбедност саобраћаја у локалној заједници”, које је ове године одржана на Копаонику, домаћој стручној јавности је представљена Стратегија безбедности саобраћаја на путевима Републике Србије (2023-2030) и Акциони план безбедности саобраћаја 2023-2025.

На самом почетку битно је напоменути да саобраћајне незгоде нису случајност, већ су оне последица нашег нерада и системских грешака. О нашем нераду и системским грешкама говоре и поражавајући резултати претходне Националне стратегије безбедности саобраћаја (2015-2020). Наиме, Република Србија није испунила ни један циљ из претходне Стратегије.

У односу на циљеве из Стратегије, имамо 730 више погинулих лица и 5.122 лица више у односу на задати циљ је задобило тешке телесне повреде. Да су реализовани циљеви, у саобраћајним незгодама на територији Републике Србије, погинуло би 47 деце мање, током анализираног периода.

Уместо прокламованог смањења страдања деце и елиминисања смртног страдања деце, дошло је до повећања броја погинуле и повређене деце у саобраћају.

Укупни друштвено-економски трошкови саобраћајних незгода у 2019. години износе 4,1 милијарде евра.

Тренутно можемо само констатовати, да је безбедност саобраћаја, као тема, изгубила своје место на листи приоритета у нашој земљи.

Као мастер инжењер саобраћаја, заступам и кроз свој рад активно промовишем савремен концепт одговорности за стање безбедности саобраћаја. Тако да уместо само правне одговорности, неопходно је причати о стручној, моралној и политичкој одговорности. Уместо само приче о одговорности учесника незгоде, требало би више причати о одговорности креатора система.

Општи циљ нове Стратегије је да се преполови смртност у односу на 2019. годину и да ниједно дете не изгуби живот у саобраћајним незгодама.

У саобраћајним незгодама 2019. изгубљено је 534 живота, а циљ је да до 2030. имамо двоструко мање.

Стратегијом је дефинисана амбиција, мисија и визија коју треба остварити до 2030. године.

  1. Амбиција: да Република Србија буде међу десет најбезбеднијих земаља Европе.
  2. Мисија: Систем безбедности друмског саобраћаја који омугућава безбедан приступ и одрживу мобилност свих учесника у саобраћају.
  3. Визија: Друмски саобраћај без погинулих и тешко повређених.

Стратегија обухвата различите врсте циљева, за различите области, који су подељени по стубовима. Стубови на којима ће се заснивати Стратегија су: Управљање системом безбедности саобраћаја, Безбедни путеви, Безбедна возила, Безбедни учесници у саобраћају и Деловање након саобраћајне незгоде.

У Стратегији су дефинисани и посебни циљеви како би се унапредило постојеће стање:

  1. Функционалан систем безбедности саобраћаја у коме су институције и појединци посвећени остваривању циљева и успешно сарађују и усаглашено делују.
  2. Најмање 75% путовања реализује се на путевима високих стандарда безбедности саобраћаја.
  3. Просечна старост путничких и комерцијалних моторних возила испод 14 година.
  4. Култура учешћа у саобраћају на нивоу најразвијенијих земаља Европе, према ставовима и понашању учесника у саобраћају.
  5. Систем спасавања и збрињавања који максимизира могућност преживљавања и успешност медицинског опоравка повређених у саобраћајним незгодама.

Како би унапредили постојеће стање у Стратегији су дефинисани и задаци на којима морамо радити:

  1. Задаци у погледу управљања мобилношћу у корист одрживе безбедности саобраћаја.
  2. Задаци у погледу унапређења система безбедности саобраћаја.
  3. Задаци у погледу унапређења најважнијих ставова о ризицима у саобраћају.
  4. Задаци у погледу унапређења индикатора перформанси система безбедности саобраћаја.
  5. Задаци у погледу смањивања страдања у саобраћају.
  6. Задаци у погледу смањивања укупних друштвено-економских последица саобраћајних незгода.

Требамо бити искрени према себи и рећи да ми још нисмо поставили и пројектовали одрживи систем безбедности саобраћаја.

Ово не може урадити појединац, нити појединачне институције. Неопходно је стално унапређивати сарадњу свих субјеката, а посебно Владе Републике Србије, ресорних министарстава, локалних власти, локалних самоуправа, државних институција, академских институција, приватног сектора, цивилног друштва, медија, жртава у саобраћају и њихових породица итд.

Ако безбедност саобраћаја, као тему, поставимо на нашој листи приоритета, и ако се системски посветимо оставаривању циљева и задатака дефинисаних Стратегијом, до 2030. године, спасићемо 1.314 живота, 8.132 теже повређених лица и 68 дечјих живота.

За реализацију предложених мера из Акционог плана безбедности саобраћаја (2023-2025) потребно је око 83 милиона евра.

Оно што нам се намеће као проблем, и што улива сумњу у остваривање циљева Стратегије је, што наши доносиоци одлука и креатори система, приликом саобраћајног планирања избегавају да уваже да је улица је основни архитектонски простор града, и да није намењена само за кретање моторних возила.

Те нам је стога у нашим локалним самоуправама потребна примена „хуманог инжењеринга“, концепта који захтева другачији приступ у решавању проблема и другачије обликовање саобраћајног простора, уз примену иновативних, практичних и једноставних решања која би задовољила све учеснике у саобраћају. Другим речима, уређењем града треба се фокусирати на човека и стварним захтевима и потребама које имају рањиви учесници у саобраћају.

Нама су данас потребни људи који би били посвећени безбедности саобраћаја. Тако да је нама у Србији потребна револуција идеја, пројеката и иновативних решења у области саобраћаја, давање шансе младим и стручним људима који нису спремни на компромис и корупцију и чије знање и диплома нису упитни.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,849ПратилацаЛајкуј
4,389ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб