Srpska pravoslavna crkva i vernici slave 4. avgusta spomen na Mariju Magdalenu, u narodu poznatu kao Blaga Marija.
Marija Magdalena, poznata u narodu kao Blaga Marija, bila je bliska učenica i pratilja Isusa Hristosa. Pravoslavna crkva smatra je ravnom apostolima. Veoma poštovana, posebno među ženama.
Sin Božji oslobodio je sedam zlih demona koji su je mučili. Postala je verna sledbenica tokom njegovog zemaljskog života. Kada su razapeli Isusa, pod krstom na Golgoti, sa presvetom Bogorodicom, stajala je i Marija Magdalena. Tri puta je posetila Hristov grob, a posle Vaskrsenja, Gospod joj se dva puta ukazao. Posetila je Rim, gde je izašla pred cara Tiberija kome je darovala crveno bojeno jaje. Život je završila mirno, u dubokoj starosti, u Efesu.
Njene svete mošti kasnije su prenete u Carigrad gde je sahranjena u njoj posvećenom ruskom hramu.
Spada u nepokretne praznike i iako nema „crveno slovo“ u crkvenom kalendaru, običaji nalažu da se na ovaj praznik ne radi u polju, niti u kući.
Izbegavaju se teški fizički poslovi, a dan se provedi u miru, odmoru i molitvi.
Blaga Marija, po narodnom verovanju, sestra je Svetog Ilije Gromovnika, te su zato moguće vremenske nepogode, grmljavina i grad, a u narodu se za te nepogode kaže da„brat i sestra razgovaraju“.
Prema verovanju, ako na njen praznik, žene odu u crkvu, pomole joj se i zapale sveću, mogu tražiti ispunjenje jedne želje i svetiteljka ih neće odbiti.
