Srpska pravoslavna crkva i vernici danas, 9. decembra, obeležavaju praznik posvećen Svetom prepodobnom Alimpiju Stolpniku, u narodu poznat i kao Alempijevdan, koji se po starom kalendaru slavi 9-og, a po novom 22. decembra. Iako po poreklu ranohrišćanski monah iz Male Azije, kult ovog svetitelja duboko je ukorenjen u balkanskoj i srpskoj tradiciji, gde je dobio snažnu zaštitničku i apotropejsku ulogu.
Sveti Alimpije rođen je u Andrijanopolju u šestom veku i još u detinjstvu predan je službi Bogu. U želji za usamljeničkim životom udaljio se na staro grčko groblje van grada, za koje se verovalo da je mesto nečistih sila. Tamo je postavio krst, podigao hram i uzdigao čuveni stolp – stub na kojem je, u postu i molitvi, proveo 53 godine, zbog čega je nazvan Stolpnik. Pored stuba su kasnije podignuta dva manastira, muški i ženski, a svetitelj je lično napisao pravila po kojima su se rukovodili monasi i monahinje.
Poštovan je u pravoslavnoj i katoličkoj crkvi, a njegova glava čuva se u Kotlomuškom manastiru na Svetoj Gori. Narodna predanja beleže da je „umirivao vetrove“, „razgonio bolesti po selima“, isceljivao bolesne i štitio stoku od pomora, naročito od kuge i drugih „pomornih bolesti“. Upravo zbog snažne veze sa zaštitom domaćih životinja, u tradicionalnoj kulturi verovalo se da se na Alempijevdan stoka ne sme uprezati niti izvoditi na teške poslove, kako se ne bi „razgnevio svetac“, a izbegavalo se i goveđe meso kao vid simboličke solidarnosti sa životinjama koje štiti.
Ovaj datum se u pojedinim krajevima Srbije i Severne Makedonije prepliće sa običajima posvećenim Svetom Georgiju, pa se pominje i fenomen „Svetog Đorđa Alempija“, kada Alempijevdan dobija karakter zajedničke molbe za zdravlje stoke i ljudi, posebno prilikom seoskih zavetina i osvećenja hramova.
S vremenom, ljudi su sve više pristupali svetitelju radi utehe, pouke i isceljenja, a u narodu je duboko ukorenjeno uverenje da je zaustavljao kugu i gubu, odbijao „nezdrave vetrove“ i činio mnoga čuda. Njegove mošti, po predanju, i danas imaju isceliteljsku moć.
Sveti Alimpije Stolpnik u Srbiji se slavi i kao krsna slava, uvek posna zbog Božićnog posta. U istočnim krajevima Srbije posebno se izbegava iznošenje teletine na sto, kako bi u kući vladali napredak, sloga i mir.
Po jednim izvorima poživeo je sto, a po drugima 112 godina. Njegovo poštovanje predstavlja zanimljiv primer prožimanja hrišćanske askeze, narodnih verovanja i starih prethrišćanskih predstava o zaštiti domaćinstva, vremenskih sila i zdravlja zajednice.
