Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 19. decembra, obeležavaju praznik Svetog Nikole, zaštitnika putnika, moreplovaca i dece.
Kod Srba, Sveti Nikola je najčešća krsna slava i jedan od najomiljenijih svetaca. Slavska trpeza je obavezno posna, jer praznik pada u vreme Božićnog posta.
Sveti Nikola rođen je u gradu Patari u Maloj Aziji. Zamonašio se i svoje bogatstvo, koje je nasledio od roditelja, razdelio je siromašnima, starima i nemoćnima. Pomagao je i tešio narod, širio veru, pravdu i milosrđe, donoseći utehu, mir i dobru volju. Dobra dela činio je tajno, skriven od bilo čijeg pogleda. Iz njegovog dobročinstva proistekla je i legenda o Deda Mrazu. Upokojio se u starosti, 6. decembra, odnosno 19. decembra 343. godine.
Praznik Svetog Nikole obeležava se i 22. maja, u znak sećanja na dan kada su njegove mošti 1096. godine prenete iz Mire u Likiji u Bari i položene u crkvu Svetog Jovana Preteče. Tri godine kasnije podignuta je velelepna crkva, koju su srpski vladari bogato darivali.
Sveti Nikola je hramovna i manastirska slava Srpske pravoslavne crkve, a njemu je posvećeno više od 600 crkava.
Prema narodnom običaju, deca se na dan Svetog Nikole daruju poklonima, pa su uoči praznika u prozore ostavljala dobro očišćene cipele, u kojima su ujutru zaticala darove. Verovalo se da ih je Sveti Nikola, jašući na belom konju, obilazio tokom noći i darivao. U naseljima Vojvodine, sve do Drugog svetskog rata, ulicama je išao maskirani lik, ogrnut bundašem, sa šubarom na glavi i bradom od kučine, sa štapom u jednoj ruci i tkanom torbom o ramenu, koji je ulazio u kuće u kojima je bilo dece i darivao ih slatkišima i voćem.
Sveti Nikola se smatra i zaštitnikom lađara, splavara, vodeničara i ribara, a veruje se da na današnji dan ne treba započinjati putovanja. Takođe, poštuje se kao zaštitnik putnika i sirotinje.
Postoje i verovanja da na Nikoljdan nerotkinje treba da se mole Svetom Nikoli, dok je u pojedinim krajevima zabranjeno obavljanje takozvanih ženskih ručnih radova.
Tradicija nalaže da se daruju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši, koji se stavljaju u cipele pored kreveta ili u prozore.
Takođe, kako bi godina bila plodna i berićetna, oni koji su propustili da na Svetu Varvaru, pre dva dana, poseju božićnu pšenicu, to mogu učiniti na Nikoljdan.
Prema narodnom verovanju, Sveti Nikola prevozi duše sa ovog na onaj svet. Nekada je mrtvima uzimao duše i merio ih, ali je taj posao kasnije preuzeo Arhanđel Mihajlo, koga je potom zamenio Gavrilo.
Nikoljdan je kod Srba slava sa najvećim brojem svečara, pa se kaže da polovina pravoslavaca u Srbiji slavi Svetog Nikolu, dok druga polovina tog dana odlazi u goste.
