Српска православна црква и њени верници данас, 19. децембра, обележавају празник Светог Николе, заштитника путника, морепловаца и деце.
Код Срба, Свети Никола је најчешћа крсна слава и један од најомиљенијих светаца. Славска трпеза је обавезно посна, јер празник пада у време Божићног поста.
Свети Никола рођен је у граду Патари у Малој Азији. Замонашио се и своје богатство, које је наследио од родитеља, разделио је сиромашнима, старима и немоћнима. Помагао је и тешио народ, ширио веру, правду и милосрђе, доносећи утеху, мир и добру вољу. Добра дела чинио је тајно, скривен од било чијег погледа. Из његовог доброчинства проистекла је и легенда о Деда Мразу. Упокојио се у старости, 6. децембра, односно 19. децембра 343. године.
Празник Светог Николе обележава се и 22. маја, у знак сећања на дан када су његове мошти 1096. године пренете из Мире у Ликији у Бари и положене у цркву Светог Јована Претече. Три године касније подигнута је велелепна црква, коју су српски владари богато даривали.
Свети Никола је храмовна и манастирска слава Српске православне цркве, а њему је посвећено више од 600 цркава.
Према народном обичају, деца се на дан Светог Николе дарују поклонима, па су уочи празника у прозоре остављала добро очишћене ципеле, у којима су ујутру затицала дарове. Веровало се да их је Свети Никола, јашући на белом коњу, обилазио током ноћи и даривао. У насељима Војводине, све до Другог светског рата, улицама је ишао маскирани лик, огрнут бундашем, са шубаром на глави и брадом од кучине, са штапом у једној руци и тканом торбом о рамену, који је улазио у куће у којима је било деце и даривао их слаткишима и воћем.
Свети Никола се сматра и заштитником лађара, сплавара, воденичара и рибара, а верује се да на данашњи дан не треба започињати путовања. Такође, поштује се као заштитник путника и сиротиње.
Постоје и веровања да на Никољдан нероткиње треба да се моле Светом Николи, док је у појединим крајевима забрањено обављање такозваних женских ручних радова.
Традиција налаже да се дарују ораси, лешници, јабуке и слаткиши, који се стављају у ципеле поред кревета или у прозоре.
Такође, како би година била плодна и берићетна, они који су пропустили да на Свету Варвару, пре два дана, посеју божићну пшеницу, то могу учинити на Никољдан.
Према народном веровању, Свети Никола превози душе са овог на онај свет. Некада је мртвима узимао душе и мерио их, али је тај посао касније преузео Арханђел Михајло, кога је потом заменио Гаврило.
Никољдан је код Срба слава са највећим бројем свечара, па се каже да половина православаца у Србији слави Светог Николу, док друга половина тог дана одлази у госте.
