Srpska pravoslavna crkva i vernici slave zimski Krstovdan, praznik uoči Bogojavljenja.
Ovaj dan se slavi kao uspomena na prve Hrišćane koji su primili veru na samom početku hrišćanske propovedi.
Praznik se vezuje za Bogojavljenje i krštenje Isusa Hristosa, kao i za dan posvećen Svetom Jovanu Krstitelju, koji je i krstio sina Božijeg u reci Jordanu.
Zimski Krstovdan slavi se uvek uoči Bogojavljenja i spada u nepokretne praznike. U kalendaru SPC nije obeležen crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra, kao uspomena na pronalaženje Časnog Krsta, na kojem je na Golgoti razapet Hristos.
Na ovaj praznik se strogo posti, prvi put posle Božića, jer je do ovog dana bilo razrešenje zbog velikog praznika. Zato je u srpskom narodu ostala izreka: „Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti“.
Od Božića do Bogojavljenja mrsni su svi dani, ali se na Krstovdan, koji god dan bio od ponedeljka do petka, strogo posti na vodi. Ukoliko padne u subotu i nedelju, post je razrešen na ulje. Ovim postom se priprema za praznik Bogojavljenja i za pijenje bogojavljenske vodice.
Negde postoji običaj da se uoči praznika krst stavi u vodu i unese u crkvu. Ako se krst smrzne, veruje se da će godina biti rodna i zdrava, a ako se ne smrzne biće oskudna i bolešljiva.
Po predanju, danas se ukrštaju vetrovi, tako da koji vetar duva na Krstovdan, taj vetar će najčešće duvati tokom godine. Prema verovanju, u Sremu, ovog dana vetrovi se krste (tj. ukrštaju, duvaju jedan drugome u susret), pa koji nadjača.
Na ovaj dan, posle liturgije, u hramovima se obavlja i čin vodoosvećenja, sutra na Bogojavljenje, voda se osvećuje i van hrama, na rekama i drugim otvorenim mestima.
Krstovdanska vodica se posle vodoosvećenja deli vernicima i, prema običaju, čuva u kućama radi zdravlja.
Kod Srba se veruje da se večeras u ponoć, pred Bogojavljenje, otvara nebo i Bog javlja ljudima. Čeka se ponoć, a tada uz molitvu treba izgovoriti želju.
Prema narodnim običajima, u nekim delovima Srbije na Krstovdan valja da se opere sav veš i očisti kuća.
U dvanaest dana, počinjući od Božića, a zaključno s Krstovdanom, ogleda se dvanaest meseci godine koja dolazi, pa kakvo je vreme kog dana takvo će biti u mesecu koji tom danu odgovara po redosledu.
U nekim krajevima na Krstovdan su se jeli ostaci badnjedanskog pasulja i spremane su pihtije. Kako je Krstovdan posni dan, pihtije se jedu na Bogojavljenje.
