ДруштвоСрпска православна црква и верници обележавају Туциндан

Српска православна црква и верници обележавају Туциндан

Туциндан

Српска православна црква и верници обележавају Туциндан, дан када се према веровању коље прасе одређено за божићну печеницу, а од те печенице зависе срећа и благостање куће.

Прасе се намени знатно раније и храни посебном храном, одвојено од осталих. Мора да буде без икаквих мана или белега. Печеница се пече сутра, на Бадњи дан. За печеницу се обично коље младо свињче или јагње „веселица“, а може да се закоље и ћурка, гуска или кокошка. Печено прасе или јагње називало се и „божићњара“.

По српском обичајном календару, Божић се слави три дана, али се као празнични дани рачунају и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан је народни празник који се обележава два дана пред Божић, односно дан пред Бадњи дан.

Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Припрема се брашно за мешење, посуда са зрневљем жита, мења се слама у гнездима за живину, прибављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће на Бадње вече бити просути по слами расутој у кући, а деца ће их покупити пијучући.

На овај дан ништа се не даје нити износи из куће, јер ће онда и преко целе године ствари само одлазити из тог домаћинства.

С друге стране, требало би вратити све дугове, да домаћин не би био дужан до следећег Божића.

У неким крајевима, на Туциндан се не вечера за столом него на поду. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус и остала посна храна. За вечером домаћин мора бити окренут истоку. Печеница се пече сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу.

Према обичајима, на Туциндан су понегде децу „која то заслуже“ и кажњавали, па и тукли, а после тог дана не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви. У неким местима северног Баната, родитељи симболично „туку“ децу да би била послушна. Ако су деца данас ипак добила неку ћушку, онај који је данас ударен треба да каже „Чири, мири да имаш двадесетчетири”.

Ово је и дан Светог Наума охридског чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија, који се за живота прославио исцељитељским моћима. Један је од утемељивача медицине на нашем тлу и оснивач манастира Светог Наума на Охридском језеру.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,793ПратилацаЛајкуј
4,385ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб