Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Cveti, dan kada je Hrist svečano ušao u sveti grad Jerusalim. Narod je Isusa dočekao s palminim grančicama i cvećem.
Cveti su pokretni praznik i slave se nedelju dana pre Vaskrsa, u nedelju nakon Lazareve subote.
Praznik je ustanovljen u Jerusalimu krajem 4. veka, kao uspomena na poslednju nedelju života sina Božijeg. Velikim praznikom Cveti završava se šesta nedelja Velikog posta.
Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili. Na ovaj dan Isus Hristos ušao je, na magaretu, u Jerusalim. Na ulazu u Svetu zemlju narod ga je dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao „Osana (slava) sinu Davidovu“.
Na ovaj dan običaj je da se rano ustaje i bere cveće, posebno sa decom.
Cveće se potom stavlja u činiju zajedno sa vodom, da bi se porodica potom umila tom vodom u kojoj je potopljeno cveće. Takođe, stavlja se i vrbova grančica za brz napredak, dren za zdravlje, a devojke stavljaju i ljubičice.
U nekim krajevima Srbije ubrano cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći.
Prema verovanju, na Cveti treba započeti neke poslove, doneti odluke. Ljudi kite kapije, ulazna vrata, drže cveće u vazi i poklanjaju ga dragim osobama. Nekada je bio rasprostranjen običaj da se na Cveti ceo dan šeta okićen cvećem. Momci su pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje.
Ponegde se Cveti slave kao zavetina.
Na ovaj dan drugi put od početka Velikog posta, dozvoljeno je jesti ribu.
Vernici sutra ulaze u poslednju sedmicu Vaskršnjeg posta, nedelju stradanja, smrti i vaskrsenja sina Božijeg.
Na Cvetnu nedelju 1815. vojvoda Miloš Obrenović podigao je u Takovu Drugi srpski ustanak, protiv turske vlasti.
