ДруштвоСрпска православна црква слави Светог Симеона Мироточивог

Српска православна црква слави Светог Симеона Мироточивог

Свети Симеон Мироточиви

Српска православна црква слави 26. фебруара Светог Симеона Мироточивог, односно великог жупана Стефана Немању – оснивача династије Немањића, владара, ујединитеља и творца „независне српске државе“.

Оснивач српске владарске лозе – династије Немањића, умро је на данашњи дан 1200. године. Рођен је у околини данашње Подгорице 1114. године, а владао је источним српским земљама. Успевши да прошири државу, борио се против богумила и сматра се једним од родоначелника Српске православне цркве.

Владао је од 1170. године. На почетку владавине био је у вазалном односу са Византијом. Кад је свргао брата Тихомира, постао је велики жупан Рашке. Борио се за самосталност своје државе, па је због тога склапао савезе са Млецима и нападао градове на Јадрану. Једно време је под влашћу држао и град Котор. Византија је успела да поврати градове на мору и покори Рашку стављајући је поново у вазални однос. После смрти византијског цара Манојла Комнена, Стефан Немања наставио је борбу за независност у савезу с Угарима нападао неке области византијског царства. Тако је Рашкој прикључио територије између Западне и Велике Мораве, Косово, Лаб, Хвосно и Зету, а с Дубровником склопио уговор о трговини и миру.

Престола и државне власти одрекао се 1196. и заједно са женом Аном отишао у манастир. Немања се замонашио у Манастиру Студеница, где је добио име Симеон, а Ана је отишла у женски манастир и постала монахиња Анастасија.

Симеон је затим отишао у Хиландар, који је подигао заједно са сином Растком, потоњим Савом. За време његове владавине српска држава је коначно збацила византијску власт и постала самостална.

Сава је његове мошти пренео 1208. у Рашку, да би над њима измирио старију браћу, будућег краља Стефана Првовенчаног, и најстаријег Вукана, који су се борили за власт. Мошти су му положене у манастиру Студеница, његовој задужбини.

Претпоставља се да нема српске цркве у којој није приказан његов лик, а посвећена му је и капела у резиденцији српског патријарха у Београду.

У сређивању унутрашњих прилика ослањао се на цркву, којој је давао велике повластице и поседе, а сам је градио многе, и данас најзначајније манастире: Студеницу, Ђурђеве ступове, Светог Николу код Куршумлије и Хиландар.

Чувар државе, вере и језика

Стефан Немања се сматра великим српским државником, ктитором, али и чуваром језика. Управо је његов брат Мирослав наложио да се напише наш најстарији и највреднији језички споменик – Мирослављево јеванђеље. Свети Симеон Мироточиви се прославља исто као и све друге крсне славе – славски колач, кољиво и вино, и освештањем које обавља свештеник. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан посна. Данашњи празник је непокретан. Крсна је слава Патријаршијске капеле.

Народни обичаји

На овај дан, у спомен на Светог Симона, одржавали су се панађури (вашари), а данас је то само обичај у ваљевској Мионици. У народу се о Стефану Немањи одржало предање као о змајевитом човеку, које потиче од његових ратних успеха у борбама са моћном Византијом. По предању, био је прождрљив, јер се у њега била увукла ала, па је било потребно и њу хранити.

Немања је за ручак јео печеног вола, у њему печеног овна, у овну печену кокош и у њој печено јаје. Једном о ручку, Немања је био код свог сина Светог Саве, и затражио да руча. Сава му пружио поскурицу (печат са славског колача), а ала зинула да је дохвати. Тада Сава зграби алу и баци је у море. Од тада Немања више није био прождрљив.

Народни обичаји кажу да би стога на овај празник требало да се помолите светитељу за неустрашивост, здравље и снагу ваше деце, а уколико то учините искрено и од срца, Свети Симеон ће вам услишити молбе.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Društvene mreže

24,849ПратилацаЛајкуј
4,398ПратилацаЗапрати
1,264ПратилацаЗапрати
222ПратилацаБаци суб