Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici danas, 9. januara, obeležavaju praznik posvećen Svetom prvomučeniku i arhiđakonu Stefanu – Stevanjdan.
Treći dan Božića posvećen je Svetom prvomučeniku Stefanu, prvom od sedmorice đakona koje su rukopoložili sveti apostoli, zbog čega nosi i naziv arhiđakon. On je ujedno i prvi mučenik za hrišćansku veru, pa je nazvan Prvomučenik Stefan. Kao propovednik u Jerusalimu, stradao je kamenovan do smrti.
Prema biblijskom svedočanstvu, Sveti arhiđakon Stefan bio je, kao i dvanaest velikih apostola, nadahnut silom Duha Svetoga. Činio je mnoga čudesa i pomagao ljudima, a njegova dobra dela zabeležena su u Svetom pismu Novog zaveta. U prvoj godini nakon stradanja i Vaznesenja Hristovog, snagom svoje vere, reči i dela, podsećajući na Zakon i proroke Starog zaveta, dokazivao je Jevrejima, svojim sunarodnicima, da su ubili Mesiju, očekivanog vekovima. Zbog toga je imao brojne neprijatelje, ali ih je pobeđivao jasnim i istinitim rečima. Kako nisu mogli da spreče njegovo propovedanje, uz pomoć lažnih svedoka pribegli su klevetama da je hulio na Boga i Mojsija, kao što se ranije dogodilo i sa Isusom Hristom. Narodne duhovne starešine podigle su narod protiv Svetog Stefana, koji je, poput Hrista, lažno optužen i uhapšen, nakon čega je usledilo suđenje.
Na suđenju Sveti Stefan je odlučno i razložno pobijao jednu po jednu klevetu lažnih svedoka. Izložio je, jasno i sa velikim poštovanjem, celu istoriju Izrailja od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem i uvažavanjem. No, istina o Mesiji još više je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom uzavrelom trenutku, Arhiđakon Stefan pogleda u nebo i to što je ugledao objavi svima prisutnima:„Evo, vidim nebesa otvorena i sina čovečjeg gde stoji s desne strane Boga.”To je razjarilo sve njegove sudije te Arhiđakona Stefana izvedoše iz grada i ubiše kamenjem.
Na suđenju je Sveti Stefan odlučno i razložno pobijao klevete lažnih svedoka. Sa poštovanjem je izložio istoriju Izrailja, od Avrama, koji je prvi dobio obećanje o dolasku Mesije, do Mojsija, o kojem je govorio sa velikim strahopoštovanjem. Istina o Mesiji dodatno je razgnevila svešteničke i narodne poglavare. U tom trenutku, arhiđakon Stefan je pogledao u nebo i objavio prisutnima: „Evo, vidim nebesa otvorena i Sina Čovečjeg gde stoji s desne strane Boga”. Te reči izazvale su bes sudija, pa je Sveti Stefan izveden iz grada i ubijen kamenovanjem.
Među prisutnim mučiteljima nalazio se i Stefanov rođak Savle, koji je kasnije, nakon iskrenog pokajanja, spoznao istinu o Gospodu Isusu Hristu, primio njegovo učenje i sveto krštenje i ostatak života proveo propovedajući kao apostol Pavle, šireći jevanđeljsku istinu i osnivajući hrišćanske zajednice.
Sveti prvomučenik Stefan, kada je postradao, imao je nešto više od 30 godina. Njegove poslednje reči bile su: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj”.
Primer mučeništva i bezuslovnog stradanja arhiđakona Stefana i danas predstavlja uzor svim hrišćanima, potvrđujući misao da je „krv mučenika seme Crkve“.
Mošti Svetog prvomučenika Stefana pronađene su u blizini Jerusalima 415. godine, zatim prenete na Sion, a kasnije i u Carigrad.
Ovom svecu u Srbiji posvećeno je više od 40 hramova.
Stevanjdan prati i mnoštvo narodnih običaja i verovanja. Najznačajniji običaj je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već se stavlja u raklje voćaka, pčelinjake, vinograde, kokošarnike ili privredne objekte, jer se veruje da štiti useve od grada i ima plodotvornu moć.
U Vojvodini se božićna slama uklanja tokom noći, u prvim minutima Stevanjdana. Taj običaj obavljaju žene u tišini, kako se, prema verovanju, „ne bi čulo kako Božić odlazi“.
Sveti Stefan obeležava se i kao krsna slava.
Crkva pominje arhiđakona Stefana četiri puta godišnje, a 15. avgusta obeležava se Sveti Stefan letnji, poznat i kao Stevan Vetroviti.
