Српска православна црква (СПЦ) и верници данас, 9. јануара, обележавају празник посвећен Светом првомученику и архиђакону Стефану – Стевањдан.
Трећи дан Божића посвећен је Светом првомученику Стефану, првом од седморице ђакона које су рукоположили свети апостоли, због чега носи и назив архиђакон. Он је уједно и први мученик за хришћанску веру, па је назван Првомученик Стефан. Као проповедник у Јерусалиму, страдао је каменован до смрти.
Према библијском сведочанству, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса и помагао људима, а његова добра дела забележена су у Светом писму Новог завета. У првој години након страдања и Вазнесења Христовог, снагом своје вере, речи и дела, подсећајући на Закон и пророке Старог завета, доказивао је Јеврејима, својим сународницима, да су убили Месију, очекиваног вековима. Због тога је имао бројне непријатеље, али их је побеђивао јасним и истинитим речима. Како нису могли да спрече његово проповедање, уз помоћ лажних сведока прибегли су клеветама да је хулио на Бога и Мојсија, као што се раније догодило и са Исусом Христом. Народне духовне старешине подигле су народ против Светог Стефана, који је, попут Христа, лажно оптужен и ухапшен, након чега је уследило суђење.
На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних сведока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, целу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човечјег где стоји с десне стране Бога.” То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.
На суђењу је Свети Стефан одлучно и разложно побијао клевете лажних сведока. Са поштовањем је изложио историју Израиља, од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије, до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем. Истина о Месији додатно је разгневила свештеничке и народне поглаваре. У том тренутку, архиђакон Стефан је погледао у небо и објавио присутнима: „Ево, видим небеса отворена и Сина Човечјег где стоји с десне стране Бога”. Те речи изазвале су бес судија, па је Свети Стефан изведен из града и убијен каменовањем.
Међу присутним мучитељима налазио се и Стефанов рођак Савле, који је касније, након искреног покајања, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење и остатак живота провео проповедајући као апостол Павле, ширећи јеванђељску истину и оснивајући хришћанске заједнице.
Свети првомученик Стефан, када је пострадао, имао је нешто више од 30 година. Његове последње речи биле су: „Господе, не урачунај им грех овај”.
Пример мучеништва и безусловног страдања архиђакона Стефана и данас представља узор свим хришћанима, потврђујући мисао да је „крв мученика семе Цркве“.
Мошти Светог првомученика Стефана пронађене су у близини Јерусалима 415. године, затим пренете на Сион, а касније и у Цариград.
Овом свецу у Србији посвећено је више од 40 храмова.
Стевањдан прати и мноштво народних обичаја и веровања. Најзначајнији обичај је изношење божићне сламе из куће. Слама се не баца, већ се ставља у ракље воћака, пчелињаке, винограде, кокошарнике или привредне објекте, јер се верује да штити усеве од града и има плодотворну моћ.
У Војводини се божићна слама уклања током ноћи, у првим минутима Стевањдана. Тај обичај обављају жене у тишини, како се, према веровању, „не би чуло како Божић одлази“.
Свети Стефан обележава се и као крсна слава.
Црква помиње архиђакона Стефана четири пута годишње, а 15. августа обележава се Свети Стефан летњи, познат и као Стеван Ветровити.
