Poslednji dan oktobra spaja dva praznika, sasvim različita, Svetog Luku i Noć veštica. Dan sličan 14. februaru kada se diskusija vodi oko Svetog Trifuna i Dana zaljubljenih, verovatno će pokrenuti raspravu jer ima onih koji smatraju da praznik iz zapadnjačke kulture odnosno zapadnohrišćanske tradicije ne treba „mešati“ sa jednim pravoslavnim praznikom.
SVETI LUKA
Sveti Luka, u narodu poznatiji kao Lučindan, česta je i krsna slava kod Srba.
Jevanđelista Luka, Grk po rođenju, pre krštenja neznabožac, jedan je od apostola. Po zanimanju lekar, bio je izuzetno obrazovan, sa velikim darom za slikarstvo. Naslikao je tri ikone Bogorodice sa Hristom koje su postale uzor svim kasnijim ikonama majke Božije, pa se smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa. On je pisac trećeg Jevanđelja Novog Zaveta, oko 60. godine. Pratio je apostola Pavla na misionarskim putovanjima, a kasnije je i sam propovedao. U 84. godini mučno je stradao za veru.
Obično se u narodu kaže: „Ide Luka eto vuka” ili „Sveti Luka sneg do kuka”, najavljujući zimu i snegove. Zato se valja što pre pripremiti.
Sveti Luka nije obeležen kao zavetni, već je kao „crno slovo“ svrstan u praznike od značaja za suštinu crkve.
Na Svetog Luku koncima se opasuju torovi da vukovi ne bi davili stoku.
Prema verovanju, u južnoj Srbiji se po prvom gostu koji uđe u kuću na Lučindan gata kakva će zima ili godina biti.
U Crnoj Gori kažu da je duga na nebu pojas Svetog Luke i da, ukoliko je vidite, to znači da sveti Luka moli Boga za nas.
Na ovaj praznik ne smete da budete preki i nervozni, jer je Sveti Luka bio blag i miran, uvek pomagao ljudima.
Običaji nalažu da ako domaćin ujutru porani u tor da obiđe stoku, pa je zatekne kako leži, takva će biti i zima – ako je podvila noge, verovalo se da će zima biti oštra, a godina zla.
Kao svog zaštitnika slave ga i obrazovne ustanove, među kojima je i Akademija Srpske pravoslavne crkve za umetnost i konzervaciju. Poštuje se i kao zaštitnik medicine i farmacije, bolnica i apoteka, lekara, farmaceuta i bolesnika.
NOĆ VEŠTICA
Kultura i tradicija zapadnih zemalja obeležava 31. oktobra Noć veštica.
Za ovaj praznik vezuju se običaji kao što su kostimirane zabave, pravljenje lampi od tikve, gledanje horor filmova i promocija strave.
Ovaj praznik utemeljen je u keltskom običaju proslave praznika Samhain. Kelti su novu godinu proslavljali 1. novembra, a Samhain se obeležavao noć pre. Verovalo se da se tada duhovi mrtvih vraćaju na zemlju uzrokujući probleme i uništavajući useve.
