Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Tucindan, dan kada se, prema narodnom verovanju, kolje prase namenjeno za božićnu pečenicu, od čijeg kvaliteta, kako se smatra, zavise sreća i blagostanje domaćinstva.
Prase se namenjuje znatno ranije i hrani posebnom hranom, odvojeno od ostalih životinja. Mora biti bez ikakvih mana ili belega. Pečenica se peče sutradan, na Badnji dan. Za pečenicu se obično kolje mlado prase ili jagnje „veselica“, a može se zaklati i ćurka, guska ili kokoška. Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i „božićnjara“.
Prema srpskom običajnom kalendaru, Božić se slavi tri dana, ali se kao praznični dani računaju i Tucindan i Badnji dan. Tucindan je narodni praznik koji se obeležava dva dana uoči Božića, odnosno dan uoči Badnjeg dana.
Od Tucindana počinje i spremanje kuće za Božić. Priprema se brašno za mešenje, posuda sa zrnevljem žita, menja se slama u gnezdima za živinu, a pribavljaju se suve šljive, smokve, orasi, novčići i bombone koje će na Badnje veče biti prosute po slami u kući, dok će ih deca pokupiti pijučući.
Na ovaj dan ništa se ne daje niti iznosi iz kuće, jer se veruje da bi u suprotnom stvari tokom cele godine odlazile iz domaćinstva.
S druge strane, smatra se da bi do Tucindana trebalo vratiti sve dugove, kako domaćin ne bi ostao dužan do narednog Božića.
U pojedinim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom, već na podu. Prvo se iznose so i beli luk, zatim hleb, pasulj, kupus i ostala posna jela. Tokom večere domaćin mora biti okrenut istoku. Pečenica se peče sutradan i na Badnje veče unosi se u kuću.
Prema običajima, na Tucindan su ponegde decu„koja to zasluže“i kažnjavali, pa i tukli, a posle tog dana ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi. U nekim mestima severnog Banata, roditelji simbolično„tuku“decu da bi bila poslušna. Ako su deca danas ipak dobila neku ćušku, onaj koji je danas udaren treba da kaže„Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri”.
Prema običajima, na Tucindan su ponegde decu „koja to zasluže“ i kažnjavali, pa čak i tukli, dok se posle tog dana to nije činilo, jer se, po verovanju, na mestu udarca pojavljuju čirevi. U nekim mestima severnog Banata, roditelji i danas simbolično „tuku“ decu kako bi bila poslušna. Ukoliko su deca ipak dobila ćušku, onaj ko je tog dana udaren trebalo bi da izgovori: „Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri”.
Tucindan je ujedno i dan Svetog Nauma Ohridskog Čudotvorca, učenika i nastavljača dela Kirila i Metodija. Sveti Naum Ohridski je za života bio poznat po isceljiteljskim moćima, smatra se jednim od utemeljivača medicine na ovim prostorima i osnivač je manastira Svetog Nauma na obali Ohridskog jezera.
