Српска православна црква и верници данас обележавају Туциндан, дан када се, према народном веровању, коље прасе намењено за божићну печеницу, од чијег квалитета, како се сматра, зависе срећа и благостање домаћинства.
Прасе се намењује знатно раније и храни посебном храном, одвојено од осталих животиња. Мора бити без икаквих мана или белега. Печеница се пече сутрадан, на Бадњи дан. За печеницу се обично коље младо прасе или јагње „веселица“, а може се заклати и ћурка, гуска или кокошка. Печено прасе или јагње називало се и „божићњара“.
Према српском обичајном календару, Божић се слави три дана, али се као празнични дани рачунају и Туциндан и Бадњи дан. Туциндан је народни празник који се обележава два дана уочи Божића, односно дан уочи Бадњег дана.
Од Туциндана почиње и спремање куће за Божић. Припрема се брашно за мешење, посуда са зрневљем жита, мења се слама у гнездима за живину, а прибављају се суве шљиве, смокве, ораси, новчићи и бомбоне које ће на Бадње вече бити просуте по слами у кући, док ће их деца покупити пијучући.
На овај дан ништа се не даје нити износи из куће, јер се верује да би у супротном ствари током целе године одлазиле из домаћинства.
С друге стране, сматра се да би до Туциндана требало вратити све дугове, како домаћин не би остао дужан до наредног Божића.
У појединим крајевима, на Туциндан се не вечера за столом, већ на поду. Прво се износе со и бели лук, затим хлеб, пасуљ, купус и остала посна јела. Током вечере домаћин мора бити окренут истоку. Печеница се пече сутрадан и на Бадње вече уноси се у кућу.
Према обичајима, на Туциндан су понегде децу „која то заслуже“ и кажњавали, па и тукли, а после тог дана не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви. У неким местима северног Баната, родитељи симболично „туку“ децу да би била послушна. Ако су деца данас ипак добила неку ћушку, онај који је данас ударен треба да каже „Чири, мири да имаш двадесетчетири”.
Према обичајима, на Туциндан су понегде децу „која то заслуже“ и кажњавали, па чак и тукли, док се после тог дана то није чинило, јер се, по веровању, на месту ударца појављују чиреви. У неким местима северног Баната, родитељи и данас симболично „туку“ децу како би била послушна. Уколико су деца ипак добила ћушку, онај ко је тог дана ударен требало би да изговори: „Чири, мири да имаш двадесетчетири”.
Туциндан је уједно и дан Светог Наума Охридског Чудотворца, ученика и настављача дела Кирила и Методија. Свети Наум Охридски је за живота био познат по исцељитељским моћима, сматра се једним од утемељивача медицине на овим просторима и оснивач је манастира Светог Наума на обали Охридског језера.
