Тимочка КрајинаЗајечарУченица зајечарске Гимназије Наталија Танић освојила прву награду за најбољи есеј „Медијско...

Ученица зајечарске Гимназије Наталија Танић освојила прву награду за најбољи есеј „Медијско извештавање о рату – да ли је истина увек прва жртва рата?”

Ученица зајечарске Гимназије Наталија Танић освојила прву награду за најбољи есеј „Медијско извештавање о рату – да ли је истина увек прва жртва рата?”

У оквиру обележавања недеље Департмана за комуникологију и новинарство Филозофског факултета у Нишу, расписан је конкурс за најбољи средњошколски есеј на тему „Медијско извештавање о рату – да ли је истина увек прва жртва рата?” Прву награду и ослобађање од плаћања полагања пријемног испита, добила је ученица зајечарске Гимназије Наталија Танић.

На конкурс за најбољи средњошколски есеј на тему „Медијско извештавање о рату – да ли је истина увек прва жртва рата?” пристигао је велики број радова, те је трочлани жири који су чинили доц. др Ивана Стаменковић, доц. др Андреј Благојевић и Јована Трајковић, имао веома захтеван задатак.

Прву награду, ослобађање од плаћања полагања пријемног испита, добила је Наталија Танић, ученица Гимназије у Зајечару. Друго место и екстерни хард диск припали су Павлу Ивановићу, ученику Гимназије из Крушевца, док је пакет Факултета у оквиру треће награде добила Миљана Миливојевић, ученица Правно-пословне школе у Нишу.

У наставку је рад који је написала Наталија.


МЕДИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ О РАТУ – ДА ЛИ ЈЕ ИСТИНА УВЕК ПРВА ЖРТВА РАТА?

Живимо у савременом добу и сведоци смо развоја бројних научно-технолошких достигнућа. Технологија је веома узнапредовала, што представља велики успех читавог човечанства.

Међутим, колико год нам технолошке иновације могу помоћи, толико нам могу и одузети. Мислим да је утицај медија и пропаганде (посебно пред крај XX, али и почетком XXI века) прави пример тога да се технички напредак може злоупотребити и нажалост, користити као средство које ће отуђити људе од праве истине. Сматрам да је овде и више него потребно истаћи дешавања у време Заливског рата (који је почео 2. августа 1990. године, а завршио се 28. фебруара 1991. године), која показују колика је заправо важност технологије приликом ратних извештавања. Наиме, становници широм света су имали прилику да путем телевизије прате ток рата у Персијском заливу. Поред тога, медији су користили сателитске технологије и имали су приступ фотографијама које су сведочиле о копненом бомбардовању и употреби опреме за посматрање током ноћи, што је остављало јаку импресију на гледаоце. Америчка мрежа „Си-Ен-Ен” је имала веома важну улогу у овом периоду, зато што је 24 сата извештавала о ратним догађајима и умногоме је утицала на друштво и политику посебно арапских земаља, које су, увидевши значај телевизијских преноса за ширење пропаганде, и саме формирале мноштво националних, сателитских ТВ мрежа. По мом мишљењу, Заливски рат је био нека врста прекретнице, почев од начина извештавања о ситуацији у време ратног стања, па све до значаја који је имао за медијску револуцију арапског света, што је, подразумева се, довело до одређених реформи у животима становника Арабијског полуострва. Током претраживања литературе о Заливском рату, пронашла сам и податак да је Пентагон намерно објављивао слике тзв. „паметних бомби“, за које се касније, по завршетку рата, утврдило да је само 7% бачених бомби било „паметно“. Ова чињеница јасно доказује колико се истина скрива, са циљем да се манипулише народним масама. Мислим да је поменути рат заиста прави пример тога да што је више извора информисања, фотографија, видео снимака и других средстава који нас обавештавају о важним догађајима, све је мања шанса да ће се истина представити онаквом каква заиста јесте, у свом правом облику и потпуно се слажем са тим да је истина прва од многобројних жртава рата.

Сада бих се вратила у 2022. годину, тачније осврнула бих се на дешавања која су окупирала светску јавност у протекла 2 месеца. Сукоб између Русије и Украјине који траје већ дуги низ година, ескалирао је крајем фебруара месеца ове године, тачније 24. фебруара, када је руски председник Владимир Путин наредио војну офанзиву на Украјину. Мислим да медијско извештавање о рату који се тренутно одвија уопште не приказује праву истину и чини ми се да и поред толико објављених информација у претходном периоду, светско становништво заправо не зна много о дешавањима у источној Европи. Сматрам да је постојање разних интернет портала који преносе лажне информације, друштвених мрежа, монтираних видео снимака довело до тога да се људи одвоје од истине и мислим да смо сви, на неки начин, збуњени. На дневном нивоу можемо чути и видети различите вести које се односе на рат између Руса и Украјинаца, међутим, нико од нас не може закључити шта је заправо истина у свему томе.

Пропаганда је постала толико јака и утицајна да је довела до тога да људи не могу класификовати важност информација које свакодневно усвајају. Овај рат показује колико је употреба технологија заправо нашкодила свету. Пласирање лажних вести и манипулативних садржаја, путем интернета и друштвених мрежа су нажалост постали саставни део наших живота и верујем да ће тако бити и у будућности, с обзиром да дигитални свет убрзано напредује.

Рат као такав никоме није донео добро, како год да се одвија. Увек страдају недужни грађани, који су се нашли на погрешном месту у погрешно време, што је веома тужно. Они који се залажу за ратовање виде само своје интересе и корист, не марећи за невине жртве и уништене животе. Често креирају неке сопствене истине, које путем медија преносе остатку света и изазивају додатни страх, конфузију и узнемиреност. Нажалост, она права истина ће остати негде при дну, дубоко испод слојева лажи, превара, обмана, збуњивања. Остаје питање да ли ће и када она успети да се појави пред светом, у својој форми каква заиста јесте.

Сви медији који преузму текст, фотографије или видео, дужни су да наведу извор – Тимочка (timocka.rs). Уколико преузимају комплетан текст и фотографије, већи део текста, или је пренета интегрална вест, у обавези су да наведу извор и поставе линк ка тој вести.

Претплатите се
Обавести о
guest
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледајте све коментаре
Претплатите се
Обавести о
guest
0 Коментара
Уграђене повратне информације
Погледајте све коментаре

Društvene mreže

24,014ПратилацаЛајкуј
4,099ПратилацаЗапрати
1,239ПратилацаЗапрати
160ПратилацаБаци суб
0
Волели бисмо да чујемо Ваше мишљење, оставите коментарx