Timočka KrajinaZaječarUčenica zaječarske Gimnazije Natalija Tanić osvojila prvu nagradu za najbolji esej „Medijsko...

Učenica zaječarske Gimnazije Natalija Tanić osvojila prvu nagradu za najbolji esej „Medijsko izveštavanje o ratu – da li je istina uvek prva žrtva rata?”

Učenica zaječarske Gimnazije Natalija Tanić osvojila prvu nagradu za najbolji esej „Medijsko izveštavanje o ratu – da li je istina uvek prva žrtva rata?”

U okviru obeležavanja nedelje Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, raspisan je konkurs za najbolji srednjoškolski esej na temu „Medijsko izveštavanje o ratu – da li je istina uvek prva žrtva rata?” Prvu nagradu i oslobađanje od plaćanja polaganja prijemnog ispita, dobila je učenica zaječarske Gimnazije Natalija Tanić.

Na konkurs za najbolji srednjoškolski esej na temu „Medijsko izveštavanje o ratu – da li je istina uvek prva žrtva rata?” pristigao je veliki broj radova, te je tročlani žiri koji su činili doc. dr Ivana Stamenković, doc. dr Andrej Blagojević i Jovana Trajković, imao veoma zahtevan zadatak.

Prvu nagradu, oslobađanje od plaćanja polaganja prijemnog ispita, dobila je Natalija Tanić, učenica Gimnazije u Zaječaru. Drugo mesto i eksterni hard disk pripali su Pavlu Ivanoviću, učeniku Gimnazije iz Kruševca, dok je paket Fakulteta u okviru treće nagrade dobila Miljana Milivojević, učenica Pravno-poslovne škole u Nišu.

U nastavku je rad koji je napisala Natalija.


MEDIJSKO IZVEŠTAVANJE O RATU – DA LI JE ISTINA UVEK PRVA ŽRTVA RATA?

Živimo u savremenom dobu i svedoci smo razvoja brojnih naučno-tehnoloških dostignuća. Tehnologija je veoma uznapredovala, što predstavlja veliki uspeh čitavog čovečanstva.

Međutim, koliko god nam tehnološke inovacije mogu pomoći, toliko nam mogu i oduzeti. Mislim da je uticaj medija i propagande (posebno pred kraj XX, ali i početkom XXI veka) pravi primer toga da se tehnički napredak može zloupotrebiti i nažalost, koristiti kao sredstvo koje će otuđiti ljude od prave istine. Smatram da je ovde i više nego potrebno istaći dešavanja u vreme Zalivskog rata (koji je počeo 2. avgusta 1990. godine, a završio se 28. februara 1991. godine), koja pokazuju kolika je zapravo važnost tehnologije prilikom ratnih izveštavanja. Naime, stanovnici širom sveta su imali priliku da putem televizije prate tok rata u Persijskom zalivu. Pored toga, mediji su koristili satelitske tehnologije i imali su pristup fotografijama koje su svedočile o kopnenom bombardovanju i upotrebi opreme za posmatranje tokom noći, što je ostavljalo jaku impresiju na gledaoce. Američka mreža „Si-En-En” je imala veoma važnu ulogu u ovom periodu, zato što je 24 sata izveštavala o ratnim događajima i umnogome je uticala na društvo i politiku posebno arapskih zemalja, koje su, uvidevši značaj televizijskih prenosa za širenje propagande, i same formirale mnoštvo nacionalnih, satelitskih TV mreža. Po mom mišljenju, Zalivski rat je bio neka vrsta prekretnice, počev od načina izveštavanja o situaciji u vreme ratnog stanja, pa sve do značaja koji je imao za medijsku revoluciju arapskog sveta, što je, podrazumeva se, dovelo do određenih reformi u životima stanovnika Arabijskog poluostrva. Tokom pretraživanja literature o Zalivskom ratu, pronašla sam i podatak da je Pentagon namerno objavljivao slike tzv. „pametnih bombi“, za koje se kasnije, po završetku rata, utvrdilo da je samo 7% bačenih bombi bilo „pametno“. Ova činjenica jasno dokazuje koliko se istina skriva, sa ciljem da se manipuliše narodnim masama. Mislim da je pomenuti rat zaista pravi primer toga da što je više izvora informisanja, fotografija, video snimaka i drugih sredstava koji nas obaveštavaju o važnim događajima, sve je manja šansa da će se istina predstaviti onakvom kakva zaista jeste, u svom pravom obliku i potpuno se slažem sa tim da je istina prva od mnogobrojnih žrtava rata.

Sada bih se vratila u 2022. godinu, tačnije osvrnula bih se na dešavanja koja su okupirala svetsku javnost u protekla 2 meseca. Sukob između Rusije i Ukrajine koji traje već dugi niz godina, eskalirao je krajem februara meseca ove godine, tačnije 24. februara, kada je ruski predsednik Vladimir Putin naredio vojnu ofanzivu na Ukrajinu. Mislim da medijsko izveštavanje o ratu koji se trenutno odvija uopšte ne prikazuje pravu istinu i čini mi se da i pored toliko objavljenih informacija u prethodnom periodu, svetsko stanovništvo zapravo ne zna mnogo o dešavanjima u istočnoj Evropi. Smatram da je postojanje raznih internet portala koji prenose lažne informacije, društvenih mreža, montiranih video snimaka dovelo do toga da se ljudi odvoje od istine i mislim da smo svi, na neki način, zbunjeni. Na dnevnom nivou možemo čuti i videti različite vesti koje se odnose na rat između Rusa i Ukrajinaca, međutim, niko od nas ne može zaključiti šta je zapravo istina u svemu tome.

Propaganda je postala toliko jaka i uticajna da je dovela do toga da ljudi ne mogu klasifikovati važnost informacija koje svakodnevno usvajaju. Ovaj rat pokazuje koliko je upotreba tehnologija zapravo naškodila svetu. Plasiranje lažnih vesti i manipulativnih sadržaja, putem interneta i društvenih mreža su nažalost postali sastavni deo naših života i verujem da će tako biti i u budućnosti, s obzirom da digitalni svet ubrzano napreduje.

Rat kao takav nikome nije doneo dobro, kako god da se odvija. Uvek stradaju nedužni građani, koji su se našli na pogrešnom mestu u pogrešno vreme, što je veoma tužno. Oni koji se zalažu za ratovanje vide samo svoje interese i korist, ne mareći za nevine žrtve i uništene živote. Često kreiraju neke sopstvene istine, koje putem medija prenose ostatku sveta i izazivaju dodatni strah, konfuziju i uznemirenost. Nažalost, ona prava istina će ostati negde pri dnu, duboko ispod slojeva laži, prevara, obmana, zbunjivanja. Ostaje pitanje da li će i kada ona uspeti da se pojavi pred svetom, u svojoj formi kakva zaista jeste.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare
Pretplatite se
Obavesti o
guest
0 Komentara
Ugrađene povratne informacije
Pogledajte sve komentare

Društvene mreže

24,014PratilacaLajkuj
4,099PratilacaZaprati
1,239PratilacaZaprati
160PratilacaBaci sub
0
Voleli bismo da čujemo Vaše mišljenje, ostavite komentarx