Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Vavedenje Presvete Bogorodice.
Praznik se obeležava u znak sećanja na uvođenje trogodišnje Marije u Jerusalimski hram, što simbolizuje njeno predanje Bogu. Roditelji Marije, Joakim i Ana, zavetovali su se da će, ako dobiju porod, dete posvetiti hramu. Ispunjavajući taj zavet, doveli su Mariju u Jerusalim i uveli je u hram.
U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je obeleženo crvenim slovom i ubraja se među 12 najvećih hrišćanskih praznika. Kod Srba je na 14. mestu po učestalosti kao krsna slava.
Ovaj veliki praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je i slavska trpeza posna, a bez obzira na dan, dozvoljena je riba.
Na pravoslavnim ikonama Vavedenje je prikazano scenom u kojoj prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Preteče, prima trogodišnju Mariju koju roditelji dovode u hram.
Prema običajima, u Srbiji na Vavedenje prestaju svadbe, koje se zatim ne održavaju do prvih dana proleća. U pojedinim selima, nakon bogosluženja, svečano odevene mlade, okićene cvećem iz venčanih venaca, okupljaju se u crkvenoj porti ako su se te jeseni udale.
Verovanja kažu da će, ako na ovaj dan pada kiša, godina biti rodna; ako duva jak vetar – nerodna; a ako praznik bude hladan i sa snegom, sledeća godina biće blaga i topla.
Vavedenje je kod Srba poznato i kao Sveta Prečista i Ženska Bogorodica, a praznuju ga rodilje i nerotkinje. Mnogi se tog dana i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja postoji običaj da nerotkinje prespavaju u manastiru Crkovici, verujući da će im Bogorodica podariti dar materinstva.
Ovaj praznik je i slava stočara, koji veruju da Bogorodica štiti stoku od zveri.
Prema narodnom verovanju, na Vavedenje ne treba preduzimati važnije poslove, sklapati ugovore niti započeti velike radove. Takođe, na ovaj dan ne obavljaju se kućni poslovi kao što su pranje, peglanje i druge obaveze u domaćinstvu.
Vavedenje je i slava slava srpske svetinje – manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva praznik slavi po novom kalendaru 21. novembra, na Svetoj Gori se tradicionalno i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju služe sveštenici iz Hilandara. Prema predanju, Bogorodica je jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, zbog čega se smatra njenom zaštitnicom i zaštitnicom poluostrva Atos.
Ovaj dan obeležavaju i manastiri Bradača, Sićevo, Kalenić i Vavedenje, koji su posvećeni ovom prazniku.
