Српска православна црква данас слави празник Ваведење Пресвете Богородице.
Празник се обележава у знак сећања на увођење трогодишње Марије у Јерусалимски храм, што симболизује њено предање Богу. Родитељи Марије, Јоаким и Ана, заветовали су се да ће, ако добију пород, дете посветити храму. Испуњавајући тај завет, довели су Марију у Јерусалим и увели је у храм.
У календару Српске православне цркве Ваведење је обележено црвеним словом и убраја се међу 12 највећих хришћанских празника. Код Срба је на 14. месту по учесталости као крсна слава.
Овај велики празник увек пада у време Божићног поста, па је и славска трпеза посна, а без обзира на дан, дозвољена је риба.
На православним иконама Ваведење је приказано сценом у којој првосвештеник Захарије, отац Јована Претече, прима трогодишњу Марију коју родитељи доводе у храм.
Према обичајима, у Србији на Ваведење престају свадбе, које се затим не одржавају до првих дана пролећа. У појединим селима, након богослужења, свечано одевене младе, окићене цвећем из венчаних венаца, окупљају се у црквеној порти ако су се те јесени удале.
Веровања кажу да ће, ако на овај дан пада киша, година бити родна; ако дува јак ветар – неродна; а ако празник буде хладан и са снегом, следећа година биће блага и топла.
Ваведење је код Срба познато и као Света Пречиста и Женска Богородица, а празнују га родиље и нероткиње. Многи се тог дана и причешћују. У селима јужног Поморавља постоји обичај да нероткиње преспавају у манастиру Црковици, верујући да ће им Богородица подарити дар материнства.
Овај празник је и слава сточара, који верују да Богородица штити стоку од звери.
Према народном веровању, на Ваведење не треба предузимати важније послове, склапати уговоре нити започети велике радове. Такође, на овај дан не обављају се кућни послови као што су прање, пеглање и друге обавезе у домаћинству.
Ваведење је и слава слава српске светиње – манастира Хиландар. Иако Грчка православна црква празник слави по новом календару 21. новембра, на Светој Гори се традиционално и 4. децембра обележава Дан Богородице, а централну литургију служе свештеници из Хиландара. Према предању, Богородица је једина жена којој је икада било дозвољено да ступи на тло Свете Горе, због чега се сматра њеном заштитницом и заштитницом полуострва Атос.
Овај дан обележавају и манастири Брадача, Сићево, Каленић и Ваведење, који су посвећени овом празнику.
