Tribina pod nazivom „Rikverc: Bezbednost u saobraćaju”, održana je u Omladinskom centru u Zaječaru, na kojoj se govorilo o najčešćim uzrocima koji izazivaju saobraćajne nesreće.
Neiskustvo vozača, nevezivanje pojasa, neprilagođene brzine i upotreba alkohola – najčešći su uzroci saobraćajnih nesreća. Skoro trećinu povređenih i smrtno stradalih lica u Srbiji čine ljudi mlađi od 25 godina.
Prema podacima, više mladih ljudi (starosti između 15 i 30 godina) umire od posledica saobraćajnih nezgoda nego od HIV-a, malarije, tuberkuloze ili drugih oblika nasilne smrti. U proseku godišnje u Republici Srbiji život izgubi 110 lica starosti između 15 i 30 godina starosti, dok njih 6000 bude teže ili lakše povređeno.
Vlada Srbije je 2015. godine usvojila Nacionalnu strategiju bezbednosti saobraćaja 2015–2020. kao i Akcioni plan bezbednosti saobraćaja. Srbija nije dostigla nijedan zacrtani cilj iz nacionalne strategije bezbednosti saobraćaja. U periodu od 2015. do 2019. godine znatno više ljudi je nastradalo u saobraćajnim nezgodama, nego što je to bilo predviđeno strategijom bezbednosti saobraćaja
Čak 288 više poginulih lica, 925 više teško povređenih lica i oko 15.000 više lakše povređenih lica, u odnosu na strategijom definisane ciljeve.
Tribini su prisustvovali: Vesna Rakić – saobraćajni inženjer i predavač u auto-školi; Saša Filipović – oficir Saobraćajne policije PU Zaječar; Sandra Ivanović – predsednica Moto kluba „Ložači” Minićevo; Igor Velić – saobraćajni inženjer i predsednik udruženja „Sigurne staze”.
U periodu od 2015. do 2019, na teritoriji grada Zaječara registrovano je 703 saobraćajnih nezgoda. U tim nezgodama život je izgubilo 25 građana Zaječara, dok je 462 pretrpelo teže/lakše telesne povrede, rekao je Velić.
U posmatranom periodu u saobraćajnim nezgodama povređeno je 54 dece, dok je jedno dete smrtno stradalo. Deca su najviše stradala u svojstvu putnika u vozilu (28; 51%), i u svojstvu pešaka (18; 33%), dok je 16% dece stradalo u svojstvu vozača.
„Mali procenat gradova u Srbiji ima urađenu Strategiju za bezbednost saobraćaja. Timočka Krajina je po tom pitanju najgora, jer nijedan grad nema urađenu Strategiju, Akcioni plan, Plan održive urbane mobilnosti, Katastar saobraćajne signalizacije. To znači da lokalne samouprave uopšte ne rade u tom smeru strateškog upravljanja bezbednosti u saobraćaju i nekako smo prepušteni sami sebi”, ocenjuje Velić.
On je dodao da su najvažnije činjenice i zaključci proizašli iz analiza u pomenutom izveštaju bi trebalo da budu smernice za identifikaciju problema stradanja stanovništva u saobraćajnim nezgodama, za planiranje drugih detaljnijih istraživanja i budućih aktivnosti svih subjekata na teritoriji grada Zaječara, u cilju unapređenja bezbednosti saobraćaja.
„Imali smo akciju 2016. godine ’Dva točka, nisu dva života’, kroz koju smo promovisali bezbednost u saobraćaju, naročito na bezbednost dvotočkaša. Apelovali smo kroz akciju da se poštuju saobraćajni propisi, nosi kaciga i druga oprema i da se prilagođava brzina uslovima puta. Naravno, vožnja bez alkohola”, kaže Ivanović.
„Najmlađi polaznik u Auto-školi, koji može da polaže za neku od ‘A’ kategorija već je sa 16 godina. Oni kada polože vozački ispit dobijaju probnu vozačku dozvolu. Ta probna vozačka dozvola važi do 21. godine života, odnosno u zavisnosti sa koliko godina su polagali. Za ‘B’ kategoriju donja granica za polaganje je 17 godina. Jako je bitno da se na časovima vožnje, oni u tom delu upoznaju šta znači biti učesnik u saobraćaju, kako se bezbedno treba ponašati u saobraćaju”, rekla je Rakić.
„Za neko normalno učešće u saobraćaju, deca treba od malena da se u kući vaspitavaju, kako da poštuju određene propise, kada su učesnici u saobraćaju. Ako čuvamo sami sebe, čuvamo i druge učesnike u saobraćaju”, istakao je Filipović.
