Srpska pravoslavna crkva i vernici 21. septembra obeležavaju praznik Rođenje presvete Bogorodice Marije, poznatiji kao Mala Gospojina.
Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom.
Na ovaj dan slavi se uspomenakada je rođena Presveta Bogorodica Marija, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Joakim i Ana dugo nisu mogli da imaju dece, ali im je Bog uslišio molitve i pod stare dane im podario ćerku. Dali su joj ime Marija i zavetovali se da će ona služiti Gospodu. Bogorodica Marija, plod molitava svojih roditelja, odvedena je u hram kada je imala tri godine. Prema predanju, sa 14 godina vratila se u Nazaret gde joj je saopštena blagovest da će roditi Sina Božijeg.
Na ovaj praznik posebno se raduju žene, jer je veliki broj običaja vezan za rađanje dece. Kao i na Veliku Gospojinu, žene danas ne bi trebalo da se prihvataju poslova u kući i oko nje.
Nekada je Mala Gospojina označavala vreme kada se počinje sa jesenjim oranjem i setvom.
Prema verovanju, lepo vreme na ovaj praznik najavljuje vedru jesen i suvu zimu.
Naročito se veruje da će ugovaranje braka na Malu Gospojinu doneti mladencima poseban blagoslov.
Lekovito bilje koje se sakupi između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, ali se prema predanju od Male Gospojine više ne ide u šumu, jer napolje izlaze zveri i i priroda se sprema za zimu. Jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža, pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Mala Gospojina se slavi i kao krsna slava, a održavaju se i brojni vašari i sabori, u čast Bogorodice.
Mala Gospojina je i slava Grada Zaječara i zaječarskog Sabornog hrama Rođenja Presvete Bogorodice.
