Srpska pravoslavna crkva i vernici slave 21. jula Svetog velikomučenika Prokopija po kome je grad Prokuplje dobio ime. Spada u red „ognjenih svetaca“ u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.
Rođen u Jerusalimu, otac mu je bio hrišćanin, a majka neznabožac. Zvao se Neanije. Kada je porastao video ga je car Dioklecijan i toliko ga je zavoleo da ga je odmah uzeo u svoj dvor, gde je bio pri njegovoj vojsci. Kada je Dioklecijan odlučio da progoni hrišćane, poslao je Neanija u Aleksandriju s jednim vojnim odredom i naredio im da zatru tamošnje hrišćane.
Na tom putu jedne noći dogodio se jak zemljotres i Neanije je čuo Božiji glas.„Neanije, kuda ideš i na koga ustaješ”,upitao je glas. U tom trenutku ukazao se u vazduhu presveti krst, kao od kristala, i od njega dođe glas:„Ja sam Isus, raspeti Sin Božji”. I još mu Gospod reče:„Ovim znamenjem koje si video pobeđuj neprijatelje svoje, i mir moj biće s tobom”.
Taj doživljaj potpuno je obrnuo i promenio život vojvode Neanija. Tražio je da mu naprave onakav krst kakav je video. Umesto da krene na hrišćane on je s vojskom ipak krenuo protiv Agarjana, i kao pobednik ušao je u Jerusalim gde je majci rekao da je sada hrišćanin. Nakon toga mučen je i bačen u tamnicu gde mu se opet javio Hrist koji ga je krstio i dao mu ime Prokopije. Javno je ispovedio svoju veru, znajući da će biti pogubljen.
Upokojio je se 303. godine.
Prokuplje dobilo ime po Svetom Prokopiju
U Nišu je pre Nemanjića postojao manastir Svetog Prokopija, gde se čuvala ruka svetitelja. Svetinja je kasnije, kad su Turci zauzeli Niš, preneta u Prokuplje, koje je i dobilo ime po ovom mučeniku. Sudbina moštiju nije poznata od 18. veka.
OBIČAJI NA SVETOG PROKOPIJA
Spada u red „ognjenih svetaca“ u koje se ubrajaju još i Sveti Ilija i Ognjena Marija.
Po svim srpskim krajevima postoje razni običaji i verovanja u vezi ovog praznika i pridaje mu se veliki značaj, iako nije upisan crvenim slovom u kalendar. Postoje i porodice koje slave Svetog Prokopija kao krsnu slavu.
U nekim srpskim krajevima smatra se da je ovaj dan pogodan za svadbe, jer sveti Prokopije pohodi i blagosilja mladence.
Na ovaj dan izbegava se kopanje, čak i sahranjivanje. Takođe se na svetog Prokopija nije kupalo.
Srbi rudari smatrali su ovog svetitelja svojim patronom.
Smatra se i zaštitnikom dece. Slavili su ga kamenoresci i bunardžije.
