U videu koji je pred Vama, polazimo od zadate činjenice da se uređenost i veličina jedne zajednice ogleda u njenom odnosu prema najslabijima, a deca, pešaci, biciklisti i osobe sa invaliditetom su svakako najslabiji i najranjiviji članovi društva, kada govorimo u saobraćaju.
Ovo je tema o kojoj se skoro uopšte ne govori, a čija statistika i problematika je poražavajuća. Naime, svakog meseca u Srbiji jedne dete pogine, dok 110 dece pretrpi teže ili lakše telesne povrede. Faktor javnog rizika stradanja dece u Srbiji je 12, dok je u ostalim zemljama Evrope 6.8, što nas svrstava u najnebezbednije zemlje u Evropi u oblasti bezbednosti saobraćaja.
U emisiji možete čuti uznemiravajuće podatke koji se tiču stanja bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji. U toku emisije govori se i o odgovornosti kreatora saobraćajne politike za stanje bezbednosti saobraćaja, ali je predstavljen i koncept urbane mobilnosti koji kod nas još uvek nije prihvaćen u akademskim, stručnim i političkim krugovima.
Pored navedenog u emisiji možete da se upoznate sa ulogom i značajem geografskih informacionih sistema i primenom novih tehnologija u saobraćajnom i prostornom planiranju.
Ako naši kreatori saobraćajne politike žele da sačuvaju živote ranjivih učesnika u saobraćaju moraju da se okrenu održivoj urbanoj mobilnosti i „humanom inženjeringu“. To je koncept koji zahteva drugačiji pristup u rešavanju problema i drugačije oblikovanje saobraćajnog prostora, uz primenu inovativnih, praktičnih i jednostavnih rešanja koja bi zadovoljila sve učesnike u saobraćaju. Drugim rečima, uređenjem grada treba se fokusirati na čoveka i stvarnim zahtevima i potrebama koje imaju ranjivi učesnici u saobraćaju.
Ideja jednakosti i ravnopravnosti u saobraćaju, sagledana iz ugla urbane mobilnosti, postavlja teren za saradnju i stvara kulturu brige i poverenja, koja je neophodna našem saobraćajnom sistemu.
Sistem zasnovan na jednakosti u saobraćaju, umanjuje potrebu za kontrolom saobraćaja, umanjuje posledice saobraćajnih nezgoda i omogućava svim učesnicima u saobraćaju viši nivo bezbednosti.
Ako ne napravimo zaokret u transpotnoj i saobraćajnoj politici imaćemo poražavajuće stanje koje traje duži niz godina. Naime, po stanju bezbednosti saobraćaja kasnimo 15 godina za prosekom EU i 25 godina za Švedskom.
U svrhu borbe za prava dece, pešaka, biciklista i osoba sa invaliditetom, dobar deo razgovora posvećen je merama koje bi doprinele da se unapredi njihova bezbednost u saobraćaju.
U okviru EU resurs centra „Sigurne staze” su zadužene za unapređenje transportnih i saobraćajnih politika u Republici Srbiji.
