Naravno, na kraju se postavlja pitanje ko je odgovoran za ovako poražavajuće podatke i stanje bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji?
U zaključcima sa gore pomenute konferencije prisutni učesnici su se složili da su ovako loši rezultati posledica nerada i slabe koordinacije i saradnje najvažnijih subjekata bezbednosti saobraćaja. Strategija bezbednosti saobraćaja je definisala da su: „Najvažniji subjekti bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji: Vlada, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kao nosioci izvršne vlasti i kao organi odgovorni za stanje bezbednosti saobraćaja u državi”.
Sa druge strane, za uspostavljanje koordinacije najodgovornije je nacionalno Telo za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja koje nije radilo u prethodnom periodu! U najvećem delu opština i gradova, lokalna tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja nisu bila uspešna u svom radu. Da bi se u narednom periodu smanjile štetne posledice, učesnici konferencije pozivaju Vladu Republike Srbije i najvažnije subjekte bezbednosti saobraćaja da utvrde stepen dostizanja ciljeva iz Strategije, uzroke loših rezultata, analiziraju sprovođenje aktivnosti iz Akcionog plana, utvrde odgovornost za neostvarene ciljeve i sa rezultatima ove analize upoznaju najširu javnost.
Mi se u Republici Srbiji generalno bavimo samo posledicama saobraćajnih nezoda, umesto da se bavimo uzrocima i prevencijom. Nema sistemskog pristupa niti kontinuiteta u radu, i sve nam se svodi na represivne mere saobraćajne policije (kontrole vezivanja pojasa, alkoholisanosti vozača, brzine kretanja…). Dok bi znatno bolje rezultate postigli kombinovanjem preventivnih i represivnih mera.
U preventivne mere bi spadalo jačanja kapaciteta i integriteta institucija, unapređenje saobraćajne infrastrukture, unapređenja saobraćajnog obrazovanja i vaspitanja, razne vrste i vidovi saobraćajno-tehničkih, saobraćajno-regulativnih, građevinskih i arhitektonskih mera, kao i korišćenje i razvoj novih tehnologija i sistema u procesu unapređenja bezbednosti saobraćaja.
Sada se postavlja pitanje da li lokalne samouprave imaju sredstva za sprovođenje preventivnih mera?
Zakonom su propisani: obaveza osnivanja lokalnih tela za bezbednost saobraćaja, obaveza namenskog korišćenja sredstava od kazni za saobraćajne prekršaje (30% novca od kazni ide na račun jedinica lokalne samouprave), način raspodele ovih sredstava, namena ovih sredstava, obaveza donošenja strategija i akcionih planova bezbednosti saobraćaja, obaveza donošenja godišnjih programa bezbednosti saobraćaja i izveštavanja o realizaciji programa, praćenje realizacije strateških dokumenata itd.
Tako da ne može se reći da lokalne samouprave nemaju sredstva. Mislim da više nedostaju ljudi koji bi bili posvećeni bezbednosti saobraćaja. Tako da je nama u Srbiji potrebna revolucija ideja, projekata i inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. I davanje šanse mladim i stručnim ljudima koji nisu spremni na kompromis i korupciju i čije znanje i diploma nisu upitni!
U periodu od 1981. do 2018. godine u Republici Srbiji, u saobraćajnim nezgodama život je izgubilo 43.000 ljudi, dok je više od 500.000 povređeno! Mi svakako kao društvo ne smemo da prihvatimo ljudske i materijalne gubitke u ovom obimu!
