Jednom, ne tako davno, kada ono poče da opada broj obolelih i svede se na dvocifren, počeše priče da će uskoro biti epidemiji kraj i da nam predstoji neka „nova budućnost“ koja neće biti kao život pre korone. Pominjala se „nova normalnost“ kao način suživota sa virusom COVID-19, kao i da je potrebno navikavati se na takav način života. Niko nije opisivao kako će to „POSLE“ izgledati, kako ćemo živeti i na šta se navikavati.
Tokom epidemije, PRANJE RUKU se uvek pominjalo na prvom mestu. Ja sam sklon da verujem da će TO NOVO DOBA biti, ustvari, DOBA HIGIJENE. I sada ostajem pri toj ideji.
Razmišljajući o povratku dece u škole, ubeđen sam da bi bilo korisno korona virusu suprotstaviti ŠKOLSKU HIGIJENU. Isprobali smo je septembra 2009. godine, protiv ptičijeg gripa. Ispostavilo se da je bila uspešna.
Život u školskom kolektivu je uređen zakonskim propisima koji važe za prosvetu i nalaze se u „Prosvetnom glasniku”. Postoje odredbe koje odlično regulišu pravila ponašanja u domenu školske higijene i zdravlja učenika, nastavnika i osoblja u školi. Škole se tradicionalno bave poučavanjem učenika i ostalih u školi ponašanju u vezi zdravlja. Treba im dodati još nešto što je potrebno u vezi korona virusa, primeniti ih dosledno i eto protivepidemijske barijere na školskim vratima.
Primeni školskih zakona i propisa u vezi zdravog načina života i zdravlja u školi i na području škole, idu na ruku lokalne samouprave i porodice učenika, roditelja đaka. To je važna i bitna podrška, podrška koja se zasniva na ujedinjenju svih subjekata koji čine školu – ono što ona predstavlja i njeno funkcionisanje u zajednici.
Uspostavljanjem sistema mera i ponašanja protiv virusa COVID-19 u školama, uspostavlja se i njena osnovna prosvetiteljska funkcija u zajednici. Bilo bi koristi od ove pandemije korona virusa, ako bi se u narednom periodu, posle početka školske godine, ponovo, u školskim programima našlo zdravstveno vaspitanje. Ono je osnova školske higijene. Znači, pred državnim administratorima i prosvetnim vlastima je zadatak da školskom higijenom postave na vratima škole jasan znak: „STOP VIRUSU COVID-19 – U ŠKOLI!”.
Dr Andrija Štampar je jednom rekao da je „zdrava škola“ bolja od bolnice. COVID-19 je do sada išao na ruku izgradnji i razvoju bolničke zdravstvene zaštite i laboratorija za potrebe patologije i lečenja. Sada je vreme da se posveti zdravoj školi.
Velika je razlika između škole i bolnice. Svetska zdravstvena organzacija je, u smislu strategije unapređenja zdravlja, proglasila tzv. „ZDRAVA MESTA“. To su mesta gde se stvara zdravlje. U školi žive i rade zdravi đaci koji tu uče, igraju se i vole (SZO).
U bolnici su bolesnici koji boluju, pate, leče se, ozdravljuju, ali i umiru. U zajednici postoje i druga zdrava mesta. Ako se u njima stvore uslovi u kojima će se stvarati zdravlje, biće manje bolesnika u bolnicama.
Može neko pomisliti da su ovo lepi reči, bez pokrića. Ali, nisu. U zapadnoj Evropi, u Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama postoje stotine „zdravih škola“. Početkom 90-ih godina 20-og veka u našoj zemlji ostvarivan je tokom šest godina jugoslovenski projekat „Zdrava škola”. Na tom projektu stečena su korisna iskustva u zdravstvenom prosvećivanju đaka, nastavnika, osoblja u školi i đačkih roditelja. Od beogradskih škola pomenuću OŠ „Miloš Crnjanski”, novosadskih OŠ „Svetozar Marković”, OŠ „Ivo Lola Ribar” iz Sombora, sa područja Timočke Krajine OŠ „Vuk Karadžić” iz Donjeg Milanovca i još devet osnovnih škola iz drugih gradova. U njima su školska higijena i zdravsteno vaspitanje pokazali na delu šta znače za zdravlje učenika i nastavnika u školi, kao i roditelja na području škole.
Zato sam uveren da bi zdravstveno vaspitanje i školska higijena u školi i na području škole zaustavili COVID-19 na ulazu u školu.
