Šta je to sa nama i u nama da nam ne uspeva borba protiv epidemije korona virusa? Možda ovo pitanje treba postaviti u vreme kada započinje ili nastupa tzv. „drugi pik“ epidemije virusa COVID-19 u Srbiji. Možda bi odgovor na to pitanje ukazao na put kojim treba da idemo ka uspehu. Da li takvo pitanje postavljaju i drugi narodi koji trpe poraze od ovog virusa?
Kada u medicini nešto ne ide ili kada se radi o neizlečivoj bolesti kao što je COVID-19, onda lekar traži izlaz u filozofiji ili poziva Boga u pomoć. Ono što se preporučivalo u poslednje vreme, da nam preostaje da se naviknemo na život sa korona virusom, jasno pokazuje dokle smo stigli i šta nam preostaje. Na početku tzv. „drugog pika“ prvog talasa epidemije postoje dve mogućnosti: prepustiti se epidemiji i zaploviti niz maticu njenog prirodnog toka ili stisnuti zube i uraditi ono što nauka o epidemijama nalaže, otkriti svakog novog zaraženog i staviti ga u izolaciju gde će biti lečen do ozdravljenja ili dok ne izgubi borbu sa ovim stravičnim virusom. Takođe, borba u svakom žarištu epidemije, energična i uporna – do njegovog gašenja.
Suočeni sa tim izborom, suočavamo se istovremeno i sa sukobom nauke i mudrosti, pragme i slobode. Na početku „drugog pika“ epidemije korona virusa, za razliku od početka epidemije u martu 2020. godine, posedujemo brojna znanja o virusu COVID-19 i velika iskustva u borbi sa njim, sa kojima ponašanje našeg naroda nije u skladu. I oni najškolovaniji i oni koji čine političku elitu u našoj zemlji koja stoji na čelu timova za suzbijanje epidemije korona virusa, ne ponašaju se u skladu sa naukom i zaražavaju se korona virusom i boluju kod svojih kuća ili u bolnicama. Oni se ne ponašaju u skladu sa mudrošću, a mudrost je veština korišćenja naučnih saznanja u svakodnevici. Najlakše bi bilo proglasiti ih zdravstveno-neprosvećenim ljudima i neodgovornim kao što je narod, ali uzrok je na drugoj strani.
Ispolitizovanost epidemije korona virusa i njeno suzbijanje podređeno je ekonomskoj koristi i beskrupuloznom sticanju bogatstva od epidemije svake vrste, čak i po cenu života i stradanja našeg naroda. Tako da dosadašnji pristup epidemiji je stranputica kojom ne treba dalje ići. Mudri se uvek ispomažu čuvenom narodnom poslovicom: „Bolje je i sa pola puta se vratiti, nego rđavim do kraja ići”.
