DruštvoZdravljeRajačka narodna škola zdravlja: Digitalizacija zdravstva usred epidemije virusa COVID-19

Rajačka narodna škola zdravlja: Digitalizacija zdravstva usred epidemije virusa COVID-19

Rajačka škola zdravlja: O korona virusu

Zablude i nesporazumi mogu najbolje ideje da ponište i izazovu svađe bez kraja ljudi koji se bore protiv istog neprijatelja, ali nemaju uspeh u borbi jer govore različitim jezicima.

Ana Brnabić se, na jučerašnjoj konferenciji za štampu posvećenoj izveštaju o epidemiološkoj siruaciji korona virusa, iz sve sile naprezala da to kaže, u pokušaju da objasni zašto se statistički podaci u virusu COVID-19 ne slažu.

Prosto rečeno, ne slažu se zato što potiču iz različitih statističkih baza u koje se slivaju statistički podaci prikupljani na dva različita načina. Jedna je baza tzv. jedinstvenog zdravstveno-statističkog sistema u „Batutu”, a druga, nova zdravstveno-statističkog sistema virusa COVID-19, u Vladi Srbije, kojim rukovodi i raspolaže Ana Brnabić.

To ne mora biti loše, ali je potrebno baze objediniti, što je nemoguće učiniti u kratkom vremenu, u epidemiji gde se događaji poboljevanja i umiranja stanovništva odigravaju velikom brzinom. A bilo bi dobro da može, jer se statistička slika epidemije stalno menja iz sata u sat, a samim tim i naša saznanja o korona virusu i preduzimanju mera za zaustavljanje epidemije i postupcima sa zaraženima i obolelima.

Posle naglog pogoršavanja epidemiološke situacije u našoj zemlji, kada smo se našli potpuno izolovani od okolnih zemalja usred Balkana, bilo je i političkih razloga da se pokazuju i tumače statistički podaci ovako ili onako. Međutim, mnogo važnije su teškoće zbog funkcionisanja dva statistička sistema gde zdravstveno statistički sistem COVID-19, još uvek ne fukcioniše dobro.

Obrade i tumačenje podataka u takvom slučaju često su izvan razmišljanja programera i statističara, lekara i laika. Ana Brnabić je govorila da su morali zdravstveno-statistički sistem o virusu COVID-19, da naprave za 48 sati i da je angažovala 50 novih radnika koje je trebalo edukovati da obezbede funkcionisanje novog zdravstveno-statističkog sistema.

Htela je da kaže da je to iskorak u digitalizaciju zdravstva u Srbiji, na čemu će u narednom periodu da radi, ali je za tako nešto potrebno 5 do 6 godina. Ova ideja, na tren, trže iz sna i probudi uspavane (ne sve) kompjuteraše i informatičare u sistemu zdravstvene zaštite.

COVID-19 je stavio pred društvo mnoge izazove. Jedan takav izazov je i digitalizacija zdravstva u Srbiji. To je izazov koji u svetu, u SAD recimo, objedinjava prikupljanje statističkih podataka u jednu bazu i iz nje njihovo korišćenje. Ako bi sistem bio dobro napravljen, postojala bi dobra mogućnost za njegovo korišćenje i bolje uvide u postojeće stanje. On bi omogućavao da se postojeće stanje izneto u brojkama pretvori u statističku sliku: tabele, grafikoni, crteži, a kasnije i u dobru statističku analizu.

Problem u našem slučaju je, što postojeći jedinstveni zdravstveno-statistički sistem, čija je baza u „Batutu”, nije kompatibilan (ne podudara se) sa novim, COVID-19 statističkim sistemom i da je potrebno vreme da oni zajedno prorade. Istina je da će najbolje stanje o toku epidemije korona virusa, biti prikazano kada se epidemija završi, uz mogućnost da se pojedini vremenski periodi prikažu ranije.

Svi mediji koji preuzmu tekst, fotografije ili video, dužni su da navedu izvor – Timočka (timocka.rs). Ukoliko preuzimaju kompletan tekst i fotografije, veći deo teksta, ili je preneta integralna vest, u obavezi su da navedu izvor i postave link ka toj vesti.

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

POSTAVI ODGOVOR

molimo unesite svoj komentar!
ovde unesite svoje ime

Društvene mreže

24,188PratilacaLajkuj
4,185PratilacaZaprati
1,252PratilacaZaprati
222PratilacaBaci sub