Zablude i nesporazumi mogu najbolje ideje da ponište i izazovu svađe bez kraja ljudi koji se bore protiv istog neprijatelja, ali nemaju uspeh u borbi jer govore različitim jezicima.
Ana Brnabić se, na jučerašnjoj konferenciji za štampu posvećenoj izveštaju o epidemiološkoj siruaciji korona virusa, iz sve sile naprezala da to kaže, u pokušaju da objasni zašto se statistički podaci u virusu COVID-19 ne slažu.
Prosto rečeno, ne slažu se zato što potiču iz različitih statističkih baza u koje se slivaju statistički podaci prikupljani na dva različita načina. Jedna je baza tzv. jedinstvenog zdravstveno-statističkog sistema u „Batutu”, a druga, nova zdravstveno-statističkog sistema virusa COVID-19, u Vladi Srbije, kojim rukovodi i raspolaže Ana Brnabić.
To ne mora biti loše, ali je potrebno baze objediniti, što je nemoguće učiniti u kratkom vremenu, u epidemiji gde se događaji poboljevanja i umiranja stanovništva odigravaju velikom brzinom. A bilo bi dobro da može, jer se statistička slika epidemije stalno menja iz sata u sat, a samim tim i naša saznanja o korona virusu i preduzimanju mera za zaustavljanje epidemije i postupcima sa zaraženima i obolelima.
Posle naglog pogoršavanja epidemiološke situacije u našoj zemlji, kada smo se našli potpuno izolovani od okolnih zemalja usred Balkana, bilo je i političkih razloga da se pokazuju i tumače statistički podaci ovako ili onako. Međutim, mnogo važnije su teškoće zbog funkcionisanja dva statistička sistema gde zdravstveno statistički sistem COVID-19, još uvek ne fukcioniše dobro.
Obrade i tumačenje podataka u takvom slučaju često su izvan razmišljanja programera i statističara, lekara i laika. Ana Brnabić je govorila da su morali zdravstveno-statistički sistem o virusu COVID-19, da naprave za 48 sati i da je angažovala 50 novih radnika koje je trebalo edukovati da obezbede funkcionisanje novog zdravstveno-statističkog sistema.
Htela je da kaže da je to iskorak u digitalizaciju zdravstva u Srbiji, na čemu će u narednom periodu da radi, ali je za tako nešto potrebno 5 do 6 godina. Ova ideja, na tren, trže iz sna i probudi uspavane (ne sve) kompjuteraše i informatičare u sistemu zdravstvene zaštite.
COVID-19 je stavio pred društvo mnoge izazove. Jedan takav izazov je i digitalizacija zdravstva u Srbiji. To je izazov koji u svetu, u SAD recimo, objedinjava prikupljanje statističkih podataka u jednu bazu i iz nje njihovo korišćenje. Ako bi sistem bio dobro napravljen, postojala bi dobra mogućnost za njegovo korišćenje i bolje uvide u postojeće stanje. On bi omogućavao da se postojeće stanje izneto u brojkama pretvori u statističku sliku: tabele, grafikoni, crteži, a kasnije i u dobru statističku analizu.
Problem u našem slučaju je, što postojeći jedinstveni zdravstveno-statistički sistem, čija je baza u „Batutu”, nije kompatibilan (ne podudara se) sa novim, COVID-19 statističkim sistemom i da je potrebno vreme da oni zajedno prorade. Istina je da će najbolje stanje o toku epidemije korona virusa, biti prikazano kada se epidemija završi, uz mogućnost da se pojedini vremenski periodi prikažu ranije.
