Maska je najteža protivepidemijska mera. Ona je očigledan, svakodnevni pokazatelj naše neslobode koja je u i onako nedemokratskom društvu nametnuta virusom COVID-19. Maska je simbol neslobode, zato naš narod ne voli da nosi maske!
Na početku epidemije jedna osamdesetčetvorogodišnja starica, kada je morala u policijskom času da živi zatvorena i odvojena od unučadi, da se ona ne bi inficirala, rekla je da bi više volela da umre od korona virusa, nego bez svojih unuka. Bio je to krik ljudskog bića pred kraj života za slobodom. Sada, kada se ponovo pooštravaju mere i traži da se bezpogovorno maske nose tokom celog dana, bez obzira u kojoj situaciji, postavlja se pitanje da li je bolje umreti od virusa COVID-19 ili u neslobodi.
U takvoj sitaciji postavljam pitanje, kao na kvizu: „Šta mislite, ko ne treba da nosi masku?”. Time bih ponovo pokrenuo jedno pitanje koje je interesantno za sve, šta je to što vodi u normalnost jednu osobu koja je prebolela korona virus, ili, da li bi odbacivanje zaštitne maske bilo prvi korak u novu, normalnost jedne takve osobe.
Otpornost na korona virus je ključ koja otvara vrata normalnog života za osobu koja je preležala ovaj virus, ali da li on postoji. Znači, ako se vratite na pitanje: „Ko ne treba da nosi masku?”, da li bi odgovor mogao biti: Onaj ko je preležao COVID-19.
U pokušaju da se dobije odgovor na ovo pitanje pošlo se od iskustava stečenih posle preboljevanja infekcija virusima SARS 1 i MERS koji su „rođaci“ korona virusu, prouzrokovaču COVID-19.
Maja meseca 2020. godine istraživači imuniteta prouzrokovanog korona virusom, našli su da još „konačno nisu sigurni koji je to nivo dugotrajnog imuniteta koji bi bio dovoljan da zaštiti od buduće, ponovne infekcije virusom korona“.
U svetu se razmišlja da se osobama koje su prebolele COVID-19 izda „imunitetski pasoš“ koji bi ih eventualno oslobodio nekih obaveza u preuzimanju zaštitnih mera koje su za sve nepodnošljive.
„Imunitetski pasoš“ bi trebalo da posluži da se neka osoba bezbedno vrati na posao, što je posebno važno za osobe koje rade u bolnicama i staračkim domovima. Takav pasoš bi se izdao onim osobama koje su preležale COVID-19, posle testiranja i negativnog nalaza na testu.
Jedno istraživanje u Kini na 175 oporavljenih posle preležanog virusa COVID-19, pokazalo je da 30 odsto ispitanika ima slab nivo imuniteta. Ali da, iako poseduju zaštitna antitela, ne znači da nisu zadržali u sebi virus i da tako predstavljaju izvor zaraze i da mogu zaraziti druge.
Kao što je rečeno, pitanje imuniteta posle preležane bolesti je jako važno. Ako biste posle preležane bolesti imali makar malu, nesavršenu zaštitu, imali biste šansu da, ako se ponovo razbolite, bolest bude manje opasna.
Izgleda da je teško protiv korona virusa, stvoriti dugoročni imunitet, što je veliki problem i za proizvodnju vakcine, kojom bi se tako nešto postiglo. Odgovor na to pitanje će se dobiti primenom vakcina, ali će za to biti potrebno vreme i pouzdano iskustvo. Od toga će zavisiti i koliko puta će se vakcina primeniti: jednom godišnje kao kod gripa, češće ili jednom za duži vremenski period.
Trajanje imuniteta, bilo izazvano infekcijom ili vakcinacijom, pokazaće koliko smo sposobni da zaustavimo širenje korona virusa. Za sada, to nije poznato nauci.
DOTLE, MORAMO SVI NOSITI ZAŠTITNE MASKE!
